Daj svoje mišljenje.
Moja žena je imala najboljeg druga koji joj je bio kao brat. Ceo život su se družili, kao mali 24/7 bili zajedno jer su bili prve komšije. Kada im je bilo 17 njega su udarila kola i ostao je na mestu mrtav. Danas, moja supruga ima 43 godine, živimo na skroz drugom kraju države od njenog rodnog mesta, ali se smatra obaveznim odlazak u njen rodni grad i pravac na groblje na dan kada je tom njenom drugu bio rođendan i na dan kada je poginuo. Nekada ne mogu da pođem sa njom zbog posla, pa ona ode sama, ali kad god smo otišli zajedno, ona je satima sedela pored groba, pričala sa svojim drugom i plakala na sav glas. Siguran sam da je njen drug presrećan što je proveo svoj život uz takvu osobu i da je pazi sa onog sveta, dok je ja pazim sa ovog.
