Sanjao sam bivšu koju nisam video sigurno 10god niti smo u kontaktu od kako smo raskinuli. San onako nepovezan i bez mnogo reči ali sa velikim i jakim zagrljajem gde je ja pitam da li je srećna?! Ona nije mogla ni da odgovori nego je samo, grleći me, klimala glavom. San me probudio u pola noći i dugo nisam mogao da zaspim. Tog istog dana je sretnem u prolazu autom. Pogledala me, i ja nju i to je bilo to.
Inače, oboje smo nastavili dalje i oboje imamo porodice.
Ne mogu da se sastavim celog dana.
Kada sam ostala u drugom stanju imala sam 55kg na 170cm visine. Sada sam u 6. mesecu, rizična trudnoća, moram sve vreme samo da ležim. Ponekad mi teško pada. Ugojila sam se 7kg. Svekrva me sve vreme zove debela. To je kao simpatično. Rekla sam joj par puta da mi smeta, rekla sam i mužu da joj kaže, ali ona ne prestaje. Na ivici sam da se izvičem na nju.
Pogodila me jedna stvar kod moje prijateljice. Živimo u istoj ulici, ona 2 zgrade dalje od mene. Imamo obe decu, i naši muževi se druže i svi se zajedno družimo. Nas 2 smo počele da se družimo sa jednom ženom, upoznale smo se u vrtiću preko dece. Moja drugarica sa mužem drži mesaru i saznala sam od te nove prijateljice kako joj stalno daje neke popuste za meso, doda 100 gr ili tako nešto. To me je zabolelo jer stalno kupujem kod nje, a nikada nisam dobila popust, a družimo se od srednje škole i još im je moj muž pomogao oko marketinga za mesaru i to sve za džabe naravno jer smo prijatelji. Ne tražim da mi stalno daje popust ili bilo šta, ali evo od nje sam uzela veliku količinu mesa za slavu i mogla je bar neki popust da da. Opet, ističem, ne očekujem to stalno jer i ona treba da zaradi, ali bi bilo okej da nekad uradi tako nešto kad već može za osobu koju zna kraće nego mene. Uvek sam nekako kupovala kod njih jer su nam prijatelji iako ima i drugih i jeftinijih mesara.
Ja sam izgubljen slučaj. Imam 26 godina, nemam iskustva ni u čemu, ne znam ništa da radim, završio sam privatni faks posle kojeg nisam stekao nikakvo znanje. Imam socijalnu anksioznost i nisko samopouzdanje, ne snalazim se u socijalnim situacijama, ne uklapam se nigdje. Raskinuo sam dugu vezu, prijatelja skoro i da nemam, svi su pošli negdje. Razočaran sam u sebe, ne mogu da vjerujem gdje su mi godine prošle, u alkoholu, kocki, i dangubljenju bez ikakvog rada na sebi. Svaki dan se budim i svaki dan zaspem sa negativnim mislima i brigama a ne znam kako to da promijenim. Imam osjećaj da su svi sposobniji i pametniji od mene. Ubijena mi je volja za životom, a što je najgore ne vidim da će mi biti bolje...
Od prvog dana mi se sviđa oženjeni menadžer.. Gadim se sama sebi.. Ne sviđa mi se zbog pozicije, moći nego mi se jednostavno svidio kao osoba i znam da ne bi nikad prevario ženu. Sad se trudim da ga ignoriram jer ne želim sebi navući probleme na vrat. Možda i dam otkaz iako sam tek počela s poslom.. Sada mi je lakše.
Zaslužujem prijatelje koji će makar da brane moje ime kad nisam tu. Prošla sam toliko sranja, od života, od ljudi, svih i svega i trudim se da posle svega i dalje budem najbolja moguća verzija sebe. Iako sam pod lekovima svakog dana i borim se da preguram svaki dan, tu sam za svakog od njih
stvarno sam zaslužila bolje od ovoga.. Živote, duguješ mi lojalne prijatelje, bar me za topliko poštedi..
Nemam podrške u ničemu, već par godina držim portal o putovanjima i promovišem prirodne lepote Srbije i regiona, izašao sam čak i na TVu i novinama. Ali sluha za moj rad a prvenstveno mene nema. Udaljio sam se iz društvenih okvira još pre 2 godine iz razloga jer sam ja taj koji je druge zvao na izlaske, provod, putovanja i na kraju se umorio od stalnog zivkanja drugih... Ostao sam kao vuk, a snage sve manje imam.