Ispovesti

Cimerka sa kojom živim u stanu, pošto studiramo zajedno, mi je nedeljama govorila da viđa lika prelepog, zgodnog, ćelavog, ma savršenog, od svega znala je samo da se zove Ivan. Kada se završila godina pozvala sam je kod mene u moj rodni grad na par dana. Došla je, bile smo do grada, vratile se i sedele kod mene u sobi. Pola sata kasnije u sobu ulazi moj rođeni burazer, pogleda je i kaže: "Drago mi je, Ivan." Ona ne progovara. Nekako mu je rekla da se zove Vanja i ućutala. Kada je on otišao ona sva uzbuđena kaže: "To je taj lik o kom sam ti pričala, ne mogu da verujem!" To je bio šok za obe. :)