Daj svoje mišljenje.
Kao i svaki dan posle fakulteta legao sam malo da odmorim. Nikom nisam rekao da me budi, zato što nikog nije bilo kod kuće. Nakon izvesnog vremena svetlo je bilo u mojoj sobi, na vratima je bila majka. Sela je na moj krevet i rekla mi je: "Više ne smem da trepćem", ova rečenica mi nije bila jasna s obzirom da sam se tek probudio. Kako bih se zaklonio od svetla pokrio sam se preko glave, bunovno sam je pitao: "Zašto ne smeš da trepćeš?" Odgovorila mi je: "Previše brzo ste porasli. Volela bih da vratim vreme i uživam još malo". Ustala je s kreveta i otišla iz sobe. Odmah sam ustao i otišao da se umijem. To nije bio san. Reči mi i dalje odzvanjaju u glavi. "Previše brzo ste porasli. Volela bih da vratim vreme i uživam još malo".
