Daj svoje mišljenje.
Odrasla sam u normalnoj, funkcionalnoj porodici u kojoj su majka i otac ceo život delili sve kućne obaveze. Od kad sam bila u vrtiću sećam se da mi je tata pravio večeru, da je mom bratu menjao pelene, vodio nas u park, kupao…isto onoliko koliko i majka. Nisam ni znala za pojam “muški” odnosno “ženski” posao. Ne mogu da opišem šok koji sam doživela kad sam malo porasla, našla drugarice i videla kako se njihovi očevi ponašaju, i prema njima i prema njihovim majkama. Koliko su ti ljudi bili (i ostali) nezainteresovani i lenji… I što je najgore od svega, meni su drugi govorili kako je moj tata “čudan” jer radi “ženske stvari” jer eto, umesto da se zavali u kauč i gleda fudbal on se, zamislite, brine o sopstvenoj deci!
