Ispovesti

Mutava sam… Jako sam trapava, saplićem se, padam, ispuštam stvari iz ruku, izgubim se lako u vremenu i prostoru, nisam u stanju da se skoncetrišem, lako se zbunim. Jako sam nesigurna zbog toga i koliko god se na silu trudim da ne budem mutava samo situacija postane još gora. Može me neko zvati kojim god hoće pogrdnim imenima, ali nazvati me “mutavom” mi je rak rana, bez obzira što je to istina. Plašim se da sam teret ljudima oko sebe. Koliko god moj dečko pričao da mu to ne smeta i da sam prestroga prema sebi, vidim mu u očima koliko ga neke moje “epizode” iziritiraju. Ne znam ima li mi leka.