Daj svoje mišljenje.
Ako ste izgubili svaku nadu u životu setite se mene koja od malena maštam da upišem doktorske studije. Realnost je da 8 god studiram 3 god osnovnih, taman da uhvatim uslov za 4tu prebace me na novi program i dodaju još 10 ispita preko. Toliko dugo studiram zato što mi je fax u drugom gradu, a nemam finansijske mogućnosti da živim tamo kako bih redovno išla i skupila potrebne bodove koji su uslov za izlazak na ispit. Ukratko, nemam bodova, nemam uslov da polažem ispit. Tako da nije bolonja sjajna za svakoga kao što je mnogi hvale. Sa druge strane, radila sam svašta i izmišljala svakakve poslove ali to nikada nije bilo dovoljno da bih imala sredstava za samostalni život i studiranje, živim u maloj sredini na selu, a u najbližem gradu se posao teško nalazi. Vrhunac je što me nisu pozvali ni na razgovor za rad u kineskoj robnoj kući. Na sve to mi je 32 godine, trenutno nemam posao i sve izgleda nemoguće. Ali ipak se nadam da ću jednom moći da zaradim i ispunim sebi životnu želju.
