Ispovesti

Išla sam u osnovnu školu u manjem gradu. U moje vreme vrhunac "nasilja"je bilo sprdanje sa drugarima iz razreda koji žive na periferiji grada, kao mi smo iz centra a oni dolaze busom ili pešače do škole pola sata. Posle dosta godina sretnem na fakultetu tog jednog druga. Studira i radi u struci u stranoj kompaniji, lepo izgleda, vozi dobar auto. Jednom me pokupio sa stanice pa smo zajedno išli kući i ponudio mi da se javim kad god idem kući. Tako smo se nekako u druženju smuvali. Bila sam se baš zaljubila i samo odjednom lik raskine sa mnom. Razlog: hteo da se osveti zbog sprdanja iz osnovne. Koji kompleksi. Pa i mene odrasli ljudi sprdaju jer sam iz unutrašnjosti pa živim i dalje. Ne mogu da razumem da neko vuče traume zbog smešnog zezanja u osnovnoj.