Daj svoje mišljenje.
Imam 40 godina i našla sam se u nekom stadijumu života gdje mi je sve svejedno. Nekako me se više ništa ne dotiče. Željela sam tu jednu osobu koja će me voljeti. Našla ga. I ne možemo biti zajedno. S druge strane, na poslu sam došla do značajnih rezultata svojim trudom i radom. Bila poštovana kao radnik, u teoriji, međutim u praksi, loše plaćena.
Sad i da dobijem dobro plaćen posao, da ta osoba bude sa mnom, nekako mi se čini da ne bi bilo značajno. Možda je prošlo moje vrijeme za sreću. Možda mi je dosta napora otišlo u pokušaje ostvarenja ciljeva pa sad više nije bitno. Voljela bih da mi se vrati ona moja vesela priroda od ranije. Dobra sam osoba. Život mi nije bio lak. Pomažem i dalje ljudima zato što mi je to valjda svojstveno, ali ja...nekako nemam nešto što me čini srećnom. Nadam se da će ovaj period proći.
