Daj svoje mišljenje.
Snaha i brat su se uselili u našu kuću. Renovirali svoju sobu i čekaju bebu. Snaha je rekla nekoliko puta "svakako sve ostaje nama". Ćutala sam, da ne pravim scenu u kući. E onda sam jednom rekla da ću uzeti sve što mi po zakonu pripada, pa i pola kuće. Nikome nije bilo pravo, ni roditeljima. Sada oni planiraju da prave ili kupuju svoju kuću, beba samo što nije došla, a roditelji mene krive da će morati uz malu bebu i kućom da se bave. Ljudi nisu ni svjesni šta znači život toliko ljudi pod jednim krovom, sa sve djetetom. Naravno, brat je tampon zona, totalno nesnađen i pogubljen, između žene koja je imala plan da sve uzme sebi (iako njoj ne pripada ništa), roditelja i "zle sestre". Žene, ne grabite tuđe, imate svoje roditelje pa njih žive sahranjujte i uzimajte nasljedstvo, ako imate šta. Ja sam dijete svojih roditelja, a ne snaha.
