Daj svoje mišljenje.
Pre 5 godina, njegova sestra je pravila svadbu. Mi uveliko zajedno. U toku svadbe odjednom su počeli ljudi da se skupljaju za fotografisanje, krenuo je i on. I ja za njim, zaustavio me. Rekao, ovo je nešto naše, familijarno slikanje.
To je trebalo da mi bude znak.
Međutim,ostali u vezi, život nas dvoje, verili se, ostala trudna, našli naš stan, venčali se.. Stiglo dete..a on, od kad smo venčali, kao da su me on i njegovi usvojili. Naše svađe su stalno zbog toga što 'samo da nije po mom' jer je kod njih drugačije. (različiti krajevi Srbije). Njegova majka nije želela na babine za unuka, jer kao nema ona to. On konstantno govori kako mu je tamo kuća odakle je, a ne ovo što smo mi stvorili. Ja sam se udala i oni su sad moja porodica. Koliko god da mu govorim, iako i ja imam porodicu, da ono što smo nas dvoje stvorili je glavno-ne vredi. S druge strane, ima dve sestre udate i to je skroz druga priča. Nažalost, mislim da ću se razvesti.
