Daj svoje mišljenje.
U mojoj osnovnoj školi je jedan dečak imao problema sa nogama i hodao je drugačije. Ja, đubre od derišta, sam ga jednom na odmoru imitirala. Iste sekunde se oko mene stvorilo jedno 10 njih iz njegovog razreda i održali mi lekciju (verblno, nisu me tukli, mada su i na to imali pravo). Bilo me je sramota ali ne mogu da opišem koliko divljenje i poštovanje sam osetila prema njima u tom trenutku. To je na mene ostavilo utisak do kraja života i od tad uvek stajem u odbranu drugima kad treba, zahvaljujući toj deci, sada već odraslim ljudima što su me naučili pameti. Ne mogu da opišem kakav je to bio osećaj, vratili su me ,,na fabrička podešavanja" što se kaže.
