Daj svoje mišljenje.
Dozivela sam ogromno razočarenje, krenuću od početka. Kada smo dobili prvo dete, upala sam u postporođajnu depresiju. Muž je sve vreme bio uz mene: bodrio me, tešio, išao na terapije sa mnom, briga o detetu je bila u potpunosti njegova, a dok je radio mi je pomagala njegova majka. Čak sam se neko vreme vratila kod svojih i on je mesec dana bio sa bebom. Čak sam ga i vređala, jednom ogrebala, jer nisam bila svesna šta radim. Bio je svestan mog stanja, zajedno smo se izborili i sada smo svi super. Obožavamo dete, a kada sam spomenula da bih volela drugo dete, samo mi je besno odgovorio: "da prolazim opet kroz onu psihičku torturu opet? Neka hvala! Od mene je dosta!" Uništio me je!
