Ispovesti

Znam da to nije u redu, ali ne mogu protiv sebe. U dubini moje podsvijesti sam zaljubljena u dečkovog brata. Volim svog dečka ali... ovaj mi je stalno u glavi, ali pošto mi je to teško priznati u javi, jer je grijehota, onda ga stalno sanjam i izluđuje me to. Taj brat mu je rastavljen, i već je našao neku novu, dok se nije za mene nikad zanimao, ni prije nego što je našao tu novu. Ja se budala tješim da se on "plaši" bilo čega sa mnom jer mu je ovaj moj ipak brat, a on je inače jako ljubomoran kad sam ja u pitanju i voli me. I da, zavidna sam toj njegovoj "novoj", kad sam im vidjela sliku, presjeklo me od bijesa. Joooj Bože pomozi mi, što da radim, zašto se uvijek moram zaljubljivat u onog kog ne smijem ili tko me neće? Jel se još nekom od vas nešto slično desilo ili se dešava. Ovo je ionako anonimno.