Daj svoje mišljenje.
U oktobru se udaje jedna rođaka tako da ja ostajem i sa mamine i sa tatine strane jedina koja nema dečka.. Iako mi je oduvek bila želja da jednog dana imam svoju porodicu, shvatam da se to nikada neće dogoditi.. Možda će nekome zvučati čudno ili glupo, ali meni je sa 28 godina strah da pogledam u nekog normalnog dečka, a kamoli da probam da budem u vezi... Razlog mog straha su moji roditelji jer se bojim da će se oni stvarno poubijati ako bih se ja jednog dana udala i otišla iz kuće.. Otkad znam za sebe znam i za njihove katastrofalne svađe tuče i pretnje.. Dok su oko mene sve devojke koje znam uživale u životu i tražile momke, ja sam moje preklinjala da se ne svađaju.. Ako bih videla da nasrću jedno na drugo stala bih između njih da ih razdvojim, a onda bih od oca doživela da me pljuje u lice, da me vređa i govori da mu se više ne obraćam.. Baš tako je i danas bilo.. Navikla sam se na sve ovo odavno, ali eto priznajem da mi je krivo što se neću ostvariti jednog dana kao majka. .Više mi se i ne živi.
