Daj svoje mišljenje.
Oduvijek sve mogu sama, ja od studentskih dana. Nikada nisam tražila pomoć, nikada nisam nosila hranu od kuće, snalazila sam se na ovaj ili onaj način po pitanju svega. Sada 10 godina kasnije suprug i ja takođe možemo dosta toga sami. Živimo u drugom gradu u odnosu na naše roditelje i nije nam nikada trebala finansijska pomoć niti smo tražili ikakvu. Jedina pomoć koju tražimo je ta da uskoče kada se njihovi unuci razbole. Suprugovi roditelj nikada nisu pričuvali nijedno dijete i ako su bilo šta i učinili izašlo nam je na nos. Miji roditelji su češće ali uvijek je to moljakanje i natezanje jer nijedno ne želi doci kod nas, a živimo 50km udaljeno od njih. Problem su naši poslovi koji su odgovorni izuzetno i zahtevaju posvećenost i ne možemo tek tako odsustvovati sedmicu ili dvije kada su djeca bolesna. I evo i sada jedno bilo 8 dana pod temperaturom, sad drugo. Samo se isplačem i onda krenem u organizaciju i planiranje šta ćemo da niko u svemu ovome ne ispašta.
