Daj svoje mišljenje.
U osnovnoj školi sam imala najbolju drugaricu sa kojom sam bila bliska. Međutim, kako je krenuo fakultet počela sam da osećam veliku tenziju u našem odnosu koja me je izjedala i počela sam sve više da se distanciram. Neko vreme nismo mnogo bile u kontaktu, u međuvremenu je ona našla dečka. Tada sam shvatila da ne želim mnogo da se udubljujem u odnos sa njom, iako smo bile najbolje drugarice jer je ona jako posesivna, želi stalno da provodi vreme sa mnom, a ja želim da provodim vreme i sa drugim ljudima i mene to opterećuje. Na faksu sam imala mnogo obaveza i nisam više mogla da se viđam sa njom toliko često. Kada je našla dečka, i ona je mene prestala da zove i da mi se javlja, izlazile smo zajedno povremeno na kafu - jednom u mesec dana, možda i malo ređe. Meni je to savršeno odgovaralo jer pored nje imam i druge prijatelje kojima želim da se posvetim. Raskinula je sa dečkom, ponovo me zove svaki čas i stalno bi da provodi vreme sa mnom i da se vratimo na staro, a ja to ne želim.
