Ispovesti

Često uhvatim sebe kako razmišljam o životu od pre 10-tak godina. Izlasci, studije, prijatelji, putovanja i slobodna, srećna ja. Da se ne shvati pogrešno ja volim svog muža i dvoje dece više od bilo čega na svetu. Požrtvovana sam majka i supruga i iskreno nemam na šta da se žalim. Ali mi nedostaje neko iskrenije vreme puno opcija, slobode, pravih prijatelja i ljudi koji te bodre, veruju u tebe.. Osećam se kao u nekom obrazcu gde je isti svaki dan, druženja su se svela na minimum. Niko te ne pita kako ti je i samo se boriš za opstanak i da smo porodično svi dobro. Da li se to menja kad deca malo porastu i je li taj osećaj imaju i druge mame uospšte pitam se...