Daj svoje mišljenje.
Život mi se sveo na posao. Imam 28 godina, godinama već radim kao trgovac, 8 i po sati dnevno, plus mi je posao poprilično udaljen, tako da mi treba sat da odem i sat da se vratim, što znači da sam od kuće u cugu odsutna više od 10 sati dnevno. Dođem kući popodne, tako sva izmorena, nije mi ni do čega, idem u izlaske sa dečkom ili drugaricama vrlo rijetko, jer i kad izađem, moram gledati na sat; pošto moram leći prije 11 zbog nenormalno ranog ustajanja ujutru (oko 5 i 15h). Bukvalno dođem kući, raspremim se, jedem, i ostane mi tek još koji sat do spavanja da bih mogla ustati ujutru i raditi sve to ispočetka... Svaki dan mi je isti, zbog posla sam propustila hiljadu koncerata, rođendana bliskih ljudi, praznika. Pritom mi zarada nije nešto naročito dobra, maltene minimalac. Jako sam nesrećna, i najviše se bojim da ću cijeli život provesti ovako...
