Polako se udaljavam od članova porodice i prijateljica koje su se udale/rodile/su u dugoj vezi. Nije da sam skroz prekinula komunikaciju i da ih ne volim više, ali jednostavno idu u pravcu u kojem ja ne idem. To su primijetile i spomenule da im smeta, ali ne znam kako da im objasnim da i meni smeta u kojem pravcu ide njihov život. Mladi smo, tek po 20-25. Iskreno, obići ću ih nekad, ali to više nije moje društvo. Ja imam posao, studije, hobije i želim proživiti dok sam mlada. Ne želim biti u društvu nekog sa kim ne dijelim ciljeve, Npr frendica želi da zatrudni, dok ja aktivno radim na tome da to izbjegnem. Neka su živi i zdravi, ali mi više nemamo o čemu pričati.
Ostavi svoj komentar
#248
Pre par meseci sam imao najvece pijanstvo u zivotu, nista strasno se nije dogodilo sem sto sam se usrao u gace. Od tada mi najbolji drugari sta god im kazem odgovaraju sa "ne seriiiiiii?"
odobravam 1539 • osudujem 71 • komentari 24
Detaljnije
Ispovest dana
Imali smo goste, pojeli su punu tepsiju kolača, ostalo je samo 1 parče, muž je rekao da ne pojedem i ostavim njemu. Odlučila sam da ga iznenadim i napravim novu tepsiju jer se brzo i lako prave. Tama...
odobravam 32 • osuđujem 279 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Ne pričam sa bratom već godinu dana jer me je pitao da mu pozajmim novac (oko 3-4 hiljade evra) kako bi mogao sa vjerenicom da ide na putovanje, pritom ni on ni ona ne rade nigdje. Od svoje djece da o...
odobravam 1308 • osuđujem 27 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Dolazim iz siromašne i disfunkcionalne obitelji. Otac je alkoholičar otkada se brat rodio (8 godina prije mene). Mama ga je ostavila i udala se za čovjeka koji je želio samo nju a ne i nas. Brat i ses...
odobravam 2338 • osuđujem 56 • komentari 0
Detaljnije
