Daj svoje mišljenje.
Kako godine prolaze sve više razmišljam o jednom dečaku, sad muškarcu kojeg sam upoznala kao dete bukvalno. Upoznali smo se na nekoj svadbi, došao je do mog stola i pitao me za ples (Sa mojih 28 god prva i jedina takva situacija) al preslatko. Kasnije me je pozvao da idemo prošetamo, sela sam na neku stepenicu a on mi dao svoj duks ili nešto već da sednem na to da ne isprljam haljinicu. Ljudi moji kakav je to džentlmen bio, deca smo bili hej, pre puberteta još. Pitao me da li sam se već poljubila nekad hah a ja mala i zbunjena slagala da jesam. Kasnije me pitao da li želim da me on poljubi, ja rekla ne (jedno od većih životnih kajanja lol) al bilo me je sramota, muški je to podneo haha. Ne sećam se mnogo detalja, čak ni njegovog imena ali jako često se setim njega i toliko godina kasnije, pitam se u kakvog je muškarca izrastao, jer od svih pokušaja flert, dejtova, momaka, veza itd. taj mali dečak je ostavio najveći utisak i najveće oduševljenje. Dete je bio a takav šmeker, džentlmen...
