Daj svoje mišljenje.
Ako ljudi pravo lice pokazuju u krizi, moj muž je rekorder u tome. Dan kada je dobio otkaz - polomio je stolicu pred ćerkama, popio pola flaše vina i na najgnusnije načine vređao šefa i kolege i pretio im derući se na terasi - sve to u roku od pola sata. Izašao je iz kuće i nije se javljao na telefon; posle mu je stigla kazna za brzu vožnju (preko 100 na sat kroz crveno) a izbacili su ga iz kazina, gde je potrošio oko 30k dinara. Prespavao je sutrašnji dan miksom bensedina i pića. Sve to, ali u kolikog se momstruma neko može pretvoriti... Iako ima novi posao već godinu dana, i dobro stojimo, nešto u meni je umrlo prema njemu. Nikada, ali nikada do sad se nije tako poneo, niti je bilo naznaka za tako nešto. Ne mogu da ne pomislim na to besno lice. A on kao da se ništa od toga nije desilo. Kad god je srećan sa ćerkama pomislim koliko dok opet ne prsne. Više ne mogu ni da ga ljubim, kamoli da mu se skroz prepustim.
