Daj svoje mišljenje.
Na poslu je trebao biti užasan dan- to sam znao. Počelo je tako da me jedan student slučajno zakačio na izlasku iz tramvaja i mobitel je ekranom pao na pod.. nisam ni digao mobitel i rekao sam "ne brini, to je samo mobitel" i nasmijao se. Digao sam mobitel-niti ogrebotine. Dečko se nastavio ispričavati, ja sam nastavio "nije ništa što se ne može popraviti." I nastavio dalje. Dan do pauze je prošao lakše nego što što sam mislio unatoč velikoj količini posla. Pod pauzom sam otišao na gyros.. tamo sam naručio u tortilji a dobio sam lepinji. Ispricavali su se i htjeli su baciti lepinju.. rekao sam "nema veze ionako će se pojesti. Nema problema". Radnici su bili iz Nepala. Jedan od najzahtjevnijih dana pretvorio se u dan koji sam unatoč zahtjevnosti odradio lakše nego ijedan dan prije. Navečer sam zaspao toliko opušten i smiren da sam se sam drugi dan čudio svemu tome. Možda sam bio testiran od neke više sile, a nakon svakog testa dodatno nagrađen. Smirenost se nastavila i danima iza toga.
