Daj svoje mišljenje.
Nemam nikoga da mi kupuje stvari šta ja želim, pa sama sebi kupujem otkako sam sam se zaposlila. Ne govorim kao dijamanti, zlato, auta itd. Roditeljima nije drago kad vide da sam sebi kupila novu torbicu ili ruž npr, ali muka mi je više od npr dobivanja novca ili čarapa za rođendan. Razumijem da neko nema šta da da, ali mi to nije ni bitno. Ako nemaš, znam da nemaš i nema veze. Može i neko pismo kao poklon. Često znam sebi i ružu kupiti, jer mnogo volim cvijeće, a niko neće da mi je kupi. Da napomenem, nije mi ni 25. Nikoga nije briga i ne vode računa da se sjete koja mi je omiljena knjiga, film, šta volim itd., pa ni mami, ocu. Često iznenadim ljude, kupim im jako personalan poklon, a ja dobijem "izvini zaboravila sam" ili gaće od tetke Sene.
Ovo ne važi za rođendane samo.
Dolazit ću vam praznih ruku ili ću "zaboraviti", stoko neopjevana.
Od danas samo na sebe gledam u potpunosti.
