Daj svoje mišljenje.
Ostavila sam muža pre par meseci, pokupila stvari i napustila stan. Bilo mi je teško prekinuti taj odnos, jer sam stvarno trpela psihičko nasilje, varanje i to da sam mu samo bila kućna pomoćnica-trebalo je samo da klimam glavom, jer je toliki zavisnik od očevog mišljenja i otac mu sve diriguje. Posle 7 zajedničkih godina ni potražio me nije, da priča sa mnom. Toliko sam ga idealizovala, volela, trpela i prelazila preko svojih granica, u nadi da će biti bolje. Sabiram se polako, ali mi sve to teško pada jer sam živela u nekoj savršenoj ljubavi koja odavno više ne postoji. Varao me je i pre, ali sad se dečko pustio kao pas sa lanca, a ja i dalje patim i ne mogu još da razmišljam o nekom drugom. Ne znam, ne znam kako da ga prebolim. On i njegovi mrze mene što sam ga napustila- ponaša se kao da je on povređen i da sam za to ja kriva, umesto da razmisli o svom ponašanju, nepoštovanju, uvredama i takvom životu. Jer da je bilo dobro, ne bih otišla. Budala sam znam - ali srce boli jer ga voli.
