Daj svoje mišljenje.
Imam 27 godina, razvodim se nakon 8 meseci braka i višegodišnjeg zabavljanja. Predivna ljubav, ali misli da je ne volim na pravi način, da je zapostavljam - nju i njene ciljeve, da ne želim kompromise, da nisam spreman da se žrtvujem zbog nje, da sam sebičan i narcis. Nekad nismo znali ćutati ili izgovoriti prave reči ili ne povrediti nekim delima jedno drugo. Trebalo je da se selimo za Nemačku ovog leta. Ništa od toga, otići će sama. Kap koja je prelila čašu kod nje je sledeća: nisam hteo da se iselim iz stana na nekoliko meseci do odlaska u Nemačku da bi se uselila njena sestra koja je tražila stan i naš joj se dopao zbog kirije. Opcija je bila ili da se vratim da živim sa mojima u gradu na 200km od nje ili da odem pre nje za Nemačku. Nisam to hteo. Trenutno ne radim, završavam ponovo studije zbog prekvalifikacije, ali imam veliki ušteđevinu od prethodnog posla, a ona misli da je iskorišćavam. Sve su to reči njene majke, jer su naši planovi bili drugačiji. Brak više ništa ne znači.
