Daj svoje mišljenje.
Udata sam i imamo dete, drugo je na putu. Muž radi van države, ja sam tu u njegovoj porodičnoj kući s njegovim, brinem se o kući i detetu. Obaveza mi je da budem majka, da se posvetim deci i kući, muž nam sve obezbeđuje. Tako je on želeo. Međutim, mnogo me boli jer muž za mesec ipo do 2 koliko bude na terenu nikada ne nazove da čuje i vidi mene i dete. Da mu tu i tamo ne pošaljem sliku deteta ne bi nikada ni zatražio da ga uslikam barem. U toku dana razmenimo par poruka i to je sve. Svoje roditelje nazove otprilike jednom sedmično, međutim mene ne zove nikada. Ako ja nazovem u većini slučajeva se i ne javi ako se javi to bude razgovor od max minute i to je to. Ljudima oko sebe lažem da nas zove i da se redovno gledamo na kameru jer me toliko stid jer nije tako i toliko me to rastužuje, nikome opisati ne mogu.
