Daj svoje mišljenje.
Kako sam starija sve manje imam želju da imam muškarca u životu. Pričali su mi da ću videti kad pređem tridesetu i da ću želeti decu i brak. Odrasla sam tako što mi je mama bila i otac i majka, zarađivala, čuvala nas decu i popravljala sve po kući. Otac joj je bio samo dodatno dete, nesposoban da se brine o sebi, a kamoli nečemu drugom. Uvek me je bilo strah da ne završim sa nekim kao što je on. Mislila sam da sam se uvek zabavljala sa finim momcima, ali u poslednjih par godina mi se svaki od njih javio sa pričom da želi da odemo na piće (svi su sada oženjeni i imaju decu). Iskreno zgadili su mi se. Decu jako volim, ali ne osećam potrebu da imam svoje. Nemam ni uslova za njih niti želim da budem samohrana majka. Ježim se žena koje mi govore ,, Da rodim sebi dete". Kao da je to neka igračka, a ne životna odgovornost. Nikad mi nije više momaka prilazilo, a godinama nisam ni na piće sa nekim otišla. Ne osećam potrebu. Putujem, kupujem sebi šta želim i uživam u životu.
