Daj svoje mišljenje.
Došla kući posle razvoda. Na tavanu našla džak sa mojom obućom pre udaje. Našla sam sandale u kojima sam igrala na takmičenjima u plesu. Obula sam ih i stala pred ogledalo, kroz glavu mi prolazi Čorbina pesma ”hodaš ne zastajkuješ…uzimaš cipele za šetanje kroz snove…” gledam i pitam se gde je nestala ta devojka koja je zadnje nove sandale kupila za svoje venčanje. Šta mi se to desilo kad sam iz ženstvene devojke došla kući u plastičnim kineskim papučama sličnim onima koje je nosila moja baka sa 75 godina i dva para patika (zimske i letnje). Nije mi žao izgubljenih godina, propalog braka sa finansijskim nasilnikom. Žao mi je što sam dozvolila da izgubim sebe, radost života i dušu.
