Daj svoje mišljenje.
Bivša žena me je ostavila jer sam postao invalid, ne svojom greškom. Jedna noga oduzeta, druga do pola, ali svejedno u kolicima. Bio sam nesrećan, a ona se ponašala kao da je ljuta i kao da sam ja kriv za to. Do tad je brak bio ok. Bila je tu dok sam bio na operacijama, a kad sam se vratio kući, krenula je da nestaje iz kuće i prepušta me svojim i njenim roditeljima i rođacima. To mi je već bilo teško, a onda je odlučila 10 meseci kasnije da se razvedemo. Razlog je bio da joj nije više to to. Svoj posao sam uspeo da zadržim, ali sam prestao da se družim. 2 godine nakon toga sam upoznao 12 godina mlađu. Prvo smo neobavezno izlazili, ali vidim da devojka želi ozbiljnu vezu. Ima 29 godina. Ispričao sam joj za bivšu ženu. Ona me je zagrlila i rekla mi da je bivša sebični kreten i da ja zaslužujem mnogo bolje. Plakao sam pola sata. Nisam verovao da će me sunce ponovo ogrejati u životu, ali izgleda da ima nade. Ne mogu biti srećniji što su nam se putevi ukrstili.
