Ispovesti

Najgore je kad kažu da izolacija njje dobra. Pa nisam se ja izolovala nego bežim od pokvarenih i zlih ljudi. U mom mestu svi ogovaraju, provociraju... Izađem s nekim, on mene analizira i govori šta ću ja i kako ću. Odem kod komšinice, ona mi kaže da treba da izlazim i družim se da ne postanem zatucana, a ja se pitam pa šta upravo radim s njom ako se ne družim?! Izađem s prijateljem, on se samo takmiči i komentariše tuđe živote. Upoznam majku mog bivšeg, ona nije normalna žena i leči se na meni i drugima. Upoznam devojku u drugom gradu, ona se naljuti što nisam mogla na kafu, izvređa me i posle okrene priču da sam ja kriva. Devojka pozdravi sve, mene ignoriše, koje zlo. I onda što sam izolovana... Mislim da treba više pažnje obratiti na to kakvi su ljudi i kakva je okolina, to kritikovati i menjati, a ne večito osobe koje se izoluju.