Ispovesti

Imam dva brata, oba su mlađa, jedan je godinu dana mlađi, drugi deset godina. Sa tim najmlađim sam uvek bila bliža....ali smo se svi nekako udaljili. Živimo u dva različita grada. Svi smo u vezama, ali tužno je to da više nemamo tu bliskost. Najmlađi je došao u grad gde živim i gde mu živi devojka. Videli smo se samo na kafi u gradu. Nije odvojio vreme samo za nas. I ne, nisam neko ko se nameće ili tako nešto...ali, zar nije normalno jednom u par meseci odvojiti vreme za sestru. Pogotovo što ona često ide kod njega. Tužno, kako se vremenom sve promeni, ali, odnos ne može da održava samo jedno. Neću se ni ja više truditi. Ali, teško mi je kada vidim kako se neka braća lepo odnose prema sestrama. Kada jednom naše mame ne bude, mislim da ću biti "sama" i pored njih.