Daj svoje mišljenje.
Imam 27 godina i i osećam se izgubljeno u vremenu i prostoru. Završila sam master i radim u struci, pronalazim se poslovno i želim da uživam u životu. Sigurnija sam i ispunjenija nego ranije, ali sam i neiživljena. Samo bih putovala, izlazila i upoznavala razne ljude. S druge strane moja generacija zasniva porodicu, moje sestre su dobile prvo dete već pre 25, a ja sam tek sa 25 imala prvi odnos. Ne bih da kao moja majka dobijem dete u kasnim tridesetim, jer znam kako je teško gledati roditelje kako stare, ali sad niti imam s kim niti želim nešto tako ozbiljno. Pokušavam da se ne poredim s druguma i ne paničim jer "kasnim" za svojom generacijom, ali nekad je stvarno teško.
