Daj svoje mišljenje.
Shvatila sam vremenom da ljudi koji su uvek kao neke žrtve zapravo i nisu neke žrtve. Doživljavala sam neko vreme vršnjačko nasilje, jednom mi je dosadilo pa sam se odbranila i od tad je prestalo. Gledam gomilu ljudi koji se žale na to kako su doživljavali, a samo su trebali da se odbrane i budu bezobrazni. Od patetike nema ništa. Onda gledam moju majku kako se žali kako se propatila u braku, a većinu konflikata je ona sama stvarala nepotrebnom kuknjavom, npr tata ostavi flašu sa sokom na stolu ona napravi od toga svađu i naravno čovek popizdi i viče. Sve više uviđam da žrtve zapravo i nisu neke žrtve nego dopuštaju neke stvari ili sami prave konflikte.
