Daj svoje mišljenje.
Imao sam tu 'sreću' da se rodim u Beogradu (a mogao sam i u nekoj vukojebini) i roditelji mi jesu bili primer normalne ljubavi ali su i bili jako striktni.
Dok su se drugi socijalizovali, imali prve ljubavi kroz srednju školu itd. mene ništa od toga nije zadesilo pa tako čak i sada u 22. godini života ja sam bez trunke iskustva u bilo kakvim međuljudskim odnosima (a ne samo romantičnim) a samopouzdanje mi je zbog toga jako nisko. Bukvalno drhtim samo pri pomisli o prilasku nekoj devojci, a kamoli to da realizujem (o dejtu i vezi ne želim ni da pričam, tu ću napraviti bezbroj grešaka tako da su šanse za nešto više nepostojeće).
Štaviše fakultet me je bacio u depresiju, čujem da se svi ostali zabavljaju, kako su rane dvadesete najbolje godine za zabavljanje i da već od 25-26 sve stagnira i umiruje. Ja samo učim, uprkos tome padam teške ispite, idem direktno kući i nazad na fakultet, identična stvar koju sam radio kroz čitavu osnovnu i srednju školu.
