Gadim se samoj sebi kako sam mogla sa nepoznatim likovima da se ljubim po žurkama pijana kada sam imala 20ak godina.
Ne kontam zašto devojke koje inače nisu lepe (ili su prirodno lepe i bez šminke), misle da su lepše kada se našminkaju i srede, promene čak i način ponašanja i stav, bukvalno sve? Čekaj, čemu to vodi, ako ti šminka tako lako poremeti samopouzdanje, kako ćeš se sutra ponašati kad je ne budeš nosila, dakle bez šminke depresija, nikakva sam, ili sa šminkom sam carica sve naj naj, brate budi što jesi, ako ne znaš da nosiš šminku a većina vas ne zna, nemoj je ni nositi, smešno deluje to ponašanje a ne znate da se ponašate... odbija muškarce...
Drugarica je na putovanju pravila svađe non stop, i to bez osnova je znala da pokrene neku glupu priču, i kao da je pokušavala da napravi da ispadnem loš čovek tj. da su moji postupci zlonamerni. To sam shvatila tek kad sam stavila slike na mreže, jer me bukvalno svaka slika podsetila na neku situaciju ili pre ili posle tog slikanja, i onda sam shvatila da mi sve to vreme nije sišla s glave. Još kaže možemo sad opet da idemo tu i tu. Mislim se sestro, s tobom više nikad.
Ako nešto obožavam to je ona strast na početku veze, znači bukvalno mi glava eksplodira. Naravno, ako si sa pravom osobom.
Imam visoko rizičnu trudnoću, treću po redu. Tek sad vidim koliko sam zapravo sama i koliko nemam nikoga. Niko ni decu da mi pogleda, nešto da mi olakša. Koliko su mi se samo deca napatila, pritom su oni još uvek mali, ne mogu još sve sami, a morali su.
Fali mi najbolji prijatelj. Raskinuli smo dobar odnos zbog izlaska, znam da sam kriva, ali ne znam zašto. Želim mu se javiti i preuzeti svu krivicu. Ali nemam hrabrosti.
Uvek se trudim da ostanem pozitivna i svesna sam da zapravo na taj način potiskujem emocije. U porodici imam brata koji uvek priča o meni loše jer se nekada ne osećam dobro da ga uslužim i taj dan bi se samo udaljila od svih, isplakala I vratila na svoje. Međutim, problem je što jedina ja i pokušavam da to promenim, majci stalno objašnjavam da je u redu sa se odmori i da ne treba uvek da služi osobe oko sebe. Evo, nekada može i on sam sebi da skuva kafu ili da namesti svoj krevet. Ovako se ništa ne postiže i on postepeno postaje sve gori i gori. Pored toga, delim sobu sa njim i nekada postaje stalno teško boraviti u toj prostoriji. Par puta mi dođe da zaplačem ali je mogu u tom trenutku. Želela bih da imam svoj prostor.
Godinu dana unazad plaćam youtube premium. Danas mi izađe reklama za zubnu pastu jednog muzičara maskirana kao shorts. Bez prethodne najave, bez obaveštenja, izmenili pravila korištenja. Sad se razmišljam da li da nastavim plaćati premium.
Išli mi na maturalac. Bio sam miran, povučen kolega, učenik. Jedne noći bio sam toliko umoran da sam poprečno legao na krevet, noge su mi doticale pod. Nisam namjeravao zaspati, al utonuo sam u san. Nakon sat, dva kuca netko na vrata sobe. Probudio sam se, al trebalo mi je malo duže da otvorim jer su mi noge utrnule, ukočile se i nisam mogao normalno hodati, teturao sam. Kolegica je ostala šokirana (jer nisam slovio kao neki pijani, problematični učenik) i zvala razrednika misleći da sam se opio i da ne znam za sebe. Učenici su došli želeći vidjet taj prizor dok sam ja odnosno moje noge u međuvremenu došle k sebi. Razrednik mi je povjerovao, a kolegica nije znala što se to dogodilo.
Muž i ja na odmor vodimo njegovu i moju kevu. Toliko osuda od poznanika: da mi sami trebamo uživat, da njima dvema nije mesto uz nas mlade, samo će vam smetat … Fuj, kažem samo fuj … To su roditelji i njima treba odmor, ako možemo još sve platiti u hotelu sa 5 zvezdica čemu negativa i zloba u ljudima.