Pred novogodišnje praznike sam videla svoju školsku drugaricu. I jako sam se rastužila kada sam videla kako živi, ona radi u nekom magacinu slaže robu, nije to problem nego što je samohrana majka dva dečaka i živi u zastareloj kući njenih roditelja koji su prekinuli. Uspela sam organizovati neke svoje prijatelje i zaminili smo stolariju i kupili ogreva i hrane, na leto imamo u planu i krov.
Ovde je pisao čovek koji zbog žene koja ga je ucenila treba da se vrati iz ino jer ona nije mogla da dobije papire. Evo šta se meni desilo. Imala u Americi posao iz snova, karijeru, odličan auto kupljen u kešu, uzela i kuću na mortgage, prijatelji i bogat društveni život. Upoznam njega iz Srbije preko rođake iz BG-a. Venčamo se. Proces za njegovu zelenu kartu se zaglavi i godinama stoji u mestu, da bi me ucenio da se vratim u Srbiju. Sve sam u Americi napustila, došla u BG da živim sa njim da bi pokazao svoje pravo lice. Prevario me sa nekom malom sa posla, lagao za pare, vređao, još sam pomogla njegovima sa poslednjih $30.000 ušteđevine. Sada se pakujem i skoro bez ičega idem nazad za Ameriku. Stara firma će me zaposliti nazad. Bar nešto. A vi, ženski i muški, široko oči otvorite zbog koga žrtvujete stabilnost i karijeru. On mi se kleo u ljubav. Bio je sav divan u početku. Gde mi je pamet bila? Ali dobro, popravni ima, ali mi godine niko ne može vratiti. Use i u svoje kljuse!
Imam brata starijeg 10 godina od mene. Kada su roditelji upali u tešku financijsku situaciju, on je tada napunio 18 i otišao u Austriju. Tamo je naravno odlično živio, dok smo mi jedva sklapali kraj s krajem. Kada je dolazio na godišnji, nije dolazio kod nas jer ga je bilo sramota. Puno godina kasnije, ja sam završila fakultet, udala se, kupili smo novi auto, kuću. Živimo dobro, sretni smo. On mi se prvi puta javlja kako dolazi na godišnji, mogu li on i njegova obitelj biti kod nas mjesec dana. Suprug mi je duša od čovjeka, on smatra da je to obitelj i da dođu. Dok ja ne želim jer se sjećam studentskih dana kada sam ga pitala da mi pošalje 50 kn da imam za jesti, a on me ignorirao. Ne znam što da radim.
Radim kao lekar, brat kao IT. Naravno plata lekara 3x manja nego nekome kao IT. I svi su me smatrali neuspešnom, plus naravno žensko - plodno tlo za podsmevanje primitivne rodbine.
Sada radim kao asistent, specijalista, plus privatno ponekad, putujem na kongrese, držim predavana, doktorirala sam prošle godine.
Sada nove gadosti, kako sam sve to postigla zahvaljujući mužu, preko kreveta i slično.
Donela sam odluku da više ni sa kim ne progovorim. Ženi se ne prašta uspeh u primitivnoj sredini.
Imala sam moždani udar pre 3 godine, ostavilo je posledice i lice mi je izobličeno na jednoj strani i imam problem sa hodanjem. Danas mi tetka koja to dobro zna napisala javno na fejsu gde si ti na slikama da te vidimo kako sad izgledaš. Već 3 godine se nisam slikala, na profilu su moje slike od pre i to baš dosta. Samo sam blokirala budalu. Ne želim da postavim sadašnje slike jer bi me jedni sažaljevali a drugi se izrugivali. Imam muža koji me voli, radim. Nastavljam život normalno i nemam razloga da objavljujem neprijatne slike.
Moj daljnji rođak nekada radio u Libiji i svaki put kad je dolazio donosio mi neke igračke, koje se tad u Jugi nisu mogle ni zamisliti. Čujem da je negdje u Beogradu, propao načisto. Pronađem ga i kupim mu garsonjeru. Plaćam mu dadžbine i dam džeparac. Dobro se uvjek dobrim vraća, ja bar tako gledam.
Moj otac zove moju majku da mu sedne u krilo kad gledaju film. Ona se stidi kao neko dete, i onda legne pored njega pa je on tako mazi, češka, ljubi. Svaki dan je gleda, pa ga ona pita "šta me gledaš tako". Stalno uhvatim taj pogled. Nisam neka patetična osoba niti umem rečima da to opišem. Baš mi je čudno što je tako voli posle toliko godina. Moja baba (tatina mama) je stalno hvali, a on čak i zaplače kad priča o njoj. Inače nije neki emotivac. Najviše se raduje kad se sami šetaju po gradu. Pre neki dan sam se šetala sa drugaricom kad sam ih videla kako se drže za ruke i smeju. Na proleće se udajem i odlazim od kuće, nekako mi je srce puno što znam da se toliko vole, da neće patiti jer su deca otišla, da će se posvetiti još više jedno drugom. Hvala tata jer zbog tebe ne pristajem na manje.
Muž i ja imamo odvojene novčanike i vidim da neki to osuđuju. Kad primimo platu, damo jednake pare za račune, stan, odvojimo za hranu i to stavimo u zajednički novčanik. Ono što ostane nije zajedničko. Ja sam ceo mesec radila, zaradila, i to je moj novac da ga trošim kako mi padne na pamet. Ja zarađujem više i ne vidim što bih to delila, jer imam i odgovorniji, stresniji posao. Ako hoću da kupim nešto što košta 500e, kupiću bez da se dogovaram. Naravno, nekad dodamo jedno drugom ako zafali za nešto. Ovako baš super funkcionišemo.
Znam da je feminizam već dugo aktuelan, nije to ništa novo, ali ne znam samo od kuda ovoliki trend samačkog života bez braka i djece? Žene (djevojke) su nekada maštale da se udaju, rode djecu, imaju porodicu, dom, maštale da budu majke i supruge. Danas, vole samo sebe, ne žele da se žrtvuju ni najmanje za momka, kasnije muža i djecu. Ne razumijem zaista, najuzvišenija uloga žene je da postane majka. I da bude dobra supruga. Mnoge će ostati same nažalost zbog ovoga. Ili sa mačkama. Taj trend sa Zapada je, po meni, opasan.
Uginuo mi je pas... Niko ne može da shvati zašto se toliko loše osećam... Otišao mi je član porodice i moj najbolji prijatelj. Neko ko je uvek bio tu, ko se od mene nije odvajao, ko me uvek ispraćao i čekao pored vrata da se vratim, koji mi se posle mog odlaska u prodavnicu radovao kao da me nije video mesec dana, ko me digao iz depresije i ko je bio tu i kada sam plakala i kada sam se smejala... Nisam mrdnula korak, a da nije krenuo za mnom... Kada mu nisam dala na krevet, čekao je da zaspim da bi skočio i samo glavu naslonio na mene... Kada ujutru otvorim oči i kada ih overe zatvaram, poslednje što sam videla je njegov repićak i radovanje samo jer je pored mene...
Mnogo mi nedostaješ i volim te puno...