Volio bih da nađem djevojku koja bi bila fina, skromna, poštena kao moja djevojka, ali da je prezgodna i vatrena kao one Instagramuše. Ovako sam mirne glave u vezi sa finom, ali me ne privlači. Kad upoznam neku prezgodnu, onda s njom vazda glava boli - s kim je, gdje je, svi joj se nabacuju, luta, pije…
Moja žena je doktor nauka, ja nisam fakultetski obrazovana osoba, ali sam svestran, u slobodno vreme se bavim sportom, čitam, popravljam po kući, radim dobar posao, dobro plaćen, i oko tog posla sam sam učio, samouk sam...E sada kada sam dobio dobru poslovnu ponudu, unapređenje, gde ću često morati da budem van kuće, da radim na terenu, ona me nagovara da dam otkaz na i da nađem neki drugi, jer "njoj treba muž, a ne novac". Ali zato ona ima u planu da napreduje na poslu i da non stop ide na kongrese... Počinjem da sumnjam da je boli to što ja sa srednjom školom toliko napredujem... Ne znam šta da mislim. Generalno sam do sada već propustio par dobrih poslovnih prilika zbog nje, kada smo dobili dete, bila je ista priča, i ja sam pristao na to da smanjimo radno vreme...Ali sada kada je dete veliko, ne znam što bih opet propustio takvu šansu...
Moj dečko ima kredit za stan i želi da uselim kod njega i plaćam stanarinu. Ne želim nekome plaćati pola rate kredita. Ne znam da li griješim.
Išla sam na umjetnu oplodnju, šefici sam na vrijeme rekla. Znači mogla je tražiti zamjenu ali ne. Sad sam se vratila na posao nije uspijelo. Ljudi moji ta radost kao da im je nešto najbolje se u životu desilo. Kakvi su to ljudi? Još sad pita oću li još pokušavati i zašto ne bi radila? Radim u kuhinji teglim ko konj čas toplo čas hladno. Ja bosanka one slovenke, uvjek povuci za njih. Kuda ide ovaj svjet. Ne mogu doći sebi.
Odrasla sam u porodici gde roditelji nisu puno razmišljali imaju li uslova za decu, već ajde nek su živi i zdravi. Mene je neki inat i bes prema takvom životu terao da radim, školujem se i nešto postignem. Već godinama radim u struci i lepo zarađujem i uvek sam sve pomagala, a pogotovo sestre i brata. Rastužuje me, a i besna sam jer su isti kao moji roditelji. Nesnađeni, neambiciozni, nezahvalni i svi su im drugi krivi. Osećam da me iscrpljuju i finansijski i mentalno. Najradije ne bih nikog od svoje porodice više gledala.
Upoznala sam dečka koji je ginekolog. Kad smo započeli vezu nije mi to bilo bitno, ali sad kako postaje sve ozbiljnije mogu da vidim nas u braku, u svakom smislu mi odgovara i kao muškarac i kao partner. Ali u zadnje vreme je počelo da mi se mota po glavi to što je ginekolog, on svaki dan gleda 20 golih žena, šta ako sa nekom nešto više i proba, ne znam. Ne znam šta mi je činiti, da li nastaviti sa njim vezu, ili prekinuti sad dok nije kasno?
Ležim i razmišljam, imam 26 godina, uskoro ću i 27, srećna sam, jer su svi moji živi i zdravi. Imam posao koji i nije bio baš ono što sam želela, ali je lepo plaćen i kolege su zaista divne. Društveni život mi je okej, izlazim s vremena na vreme, ali sve više sebe uhvatim da razmišljam kako su sve moje drugarice i drugovi ili u braku i imaju dece ili u dugim vezama, a ja sama već godinama unazad. Fali mi neko, volela bih da imam nekoga sa kim bih mogla da isplaniram i najobičnije putovanje, jer duže vreme nigde nisam ni mrdnula, a i sa kim kad svi imaju svoje prioritete. Ne znam šta nije u redu sa mnom, niti mi ko prilazi, niti mi ko piše, prosto se osećam nevidljivom. Krivo mi je jer su mi najlepše godine prošle, a i prolaze, u samoći. Život mi se sveo na kuću i posao, a to nikada nisam želela. Plašim se činjenice da je to, to, da je ovo moj maksimum i da će moj život biti zapravo ovo, kuća, posao i razmišljanje.
Brat je letos zaprosio devojku, ona je predivna i prelepo idu zajedno, tu su jedno za drugo u dobru i zlu. Pre nje je bio drugačiji, ne mogu reći neozbiljan ali pravio je sranja i prošao sve i svašta, ali ja sam ga volela i takvog. Kada je upoznao nju na njegovom licu se vidi sreća, mir i spokoj, nešto što pre nisam viđala često, srećan je, vidi se, naučila ga je jako bitnim stvarima i zahvalna sam na tome jer ih oboje volim mnogo i ona mi je kao sestra❤️
Umjesto nove šanse, koja mi se tada pružila, ja sam izabrala naviku i sigurnost.
Nova šansa je bio obrazovan, inteligentan, simpatičan i bogat momak, koji mi se svidio i koji je, čini mi se, bio moja srodna duša. U svemu smo se razumjeli, fizički kontakt nikad nismo ostvarili.
Navika i sigurnost je bila moja dugogodišnja veza iz studentskih dana, momak s kojim nemam dodirnih tačaka, neambiciozan, siromašan.
Nisam imala hrabrosti da presječem i sada imam jedan neispunjen, nesrećan brak i muža koji bi, da mogu da vratim vrijeme, bio ostavljen tad, kad bi je bio momak. Najmanje je, u svemu ovome, bitno kako bi ta nova šansa završila!
Suština je u tome da se opet suočavam s nedostatkom hrabrosti, ne usudim se da kažem da želim razvod.
Prođe mi život u kukavičluku i neispunjenim očekivanjima! Plašim se promjena, čak i kada se gušim u stvarnosti.
Prvi put sam trudna i bližim se petom mesecu. Znam da je za svaku ženu drugačije iskustvo i da neke žene zaista nemaju neke tegobe, al pomalo i strašno što svaka žena opisuje trudnoću kao savršenu, pa onda žene osećaju krivicu ako se ne osećaju tako. E da vam kažem stvari koje vam i pored čitanja i razgovora sa mnogo žena, niko ne govori, kao da je to sramota. Da, normalno je da ponekad malo krvarite ukoliko vas stomak ne boli jako. Mora postojati konsultacija sa doktorom, ali stres bi bio manji da sam to znala. Da, kad kijate videćete sve zvezde od toga kako će vas zaboleti mišić materice. Da, drugo tromesečje je mirnije, ali ja evo danima ne mogu da se namestim od neprijatnosti i tupog blagog bola od širenja materice. I kad to sve kažem mužu, on me gleda kao da sam pala s marsa jer sve žene pričaju kako je divno. Žene pričajte i pripremite druge žene i za ove stvari. Ne čini vas to manje majkom, da manje želite dete, da ste osetljive i slabe. To je prosto normalno i prihvatite to.