Ne kapiram devojke kojima je u redu to što se njihov dečko čuje s bivšom, ali im smeta prijateljica. Kažu imali su nekad nešto s tom prijateljicom i nije u redu, pa i s bivšom je imao??? Ovde primetim koliko nelogičnosti i licemerstva, naš narod tačno nije normalan.
Dete mi je uvek bilo okrenuto više ka prirodnim naukama. I ja sam, i žena isto. Radio je i ostalo dobro ali ovo mu je išlo baš od ruke. Baš baš. Međutim, crtanje mu je i sad u 3.srednje katastrofa. Redovno dobija 1-2 a na teoriji 5. Zbog drugih predmeta su mu izvlačili dve godine 5 na kraju. Kaže mi razredna na početku godine da mora da popravi i da neće moći više da mu 'sređuje'. Ja pitam 'Što mora?'. Kaže 'da bi bio vukovac'. Rekoh 'to ne mora, niko ga ne tera', ona me gleda u i pita 'jel vi ne želite najbolje za njega?'. Rekoh 'Dete razvaljuje matematiku, fiziku, hemiju, šta će mu crtanje. Već zna da će na matematički fakultet, kakva Vukova diploma, šta ima od toga?'. Zakazala me kod školskog psihologa u petak. Najbolje da ću da ga teram u skoro 18g da uči da crta...
Kako vratiti bivšu devojku koju i dalje volim?
Zdravo svima,
treba mi iskren savet jer sam stvarno izgubljen u svemu ovome.
Bio sam u vezi s devojkom koju sam iskreno voleo. Raskinuli smo pre nekog vremena, iako nisam želeo da se to desi. Ja sam joj pokazivao emocije, dao joj poklon i 101 ružu, ali u poslednje vreme se ona potpuno ohladila. Ugasila je sve emocije prema meni, postala distancirana i sklonila me sa nekih stvari (Netflix, teme na chatu i slično).
Nisam je zvao ni pisao već neko vreme jer ne želim da ispadnem napadan, ali iskreno — i dalje mislim na nju i nadam se da će se možda jednog dana predomisliti.
Ponekad imam osećaj da me zaboravlja i da pokušava da krene dalje, možda čak ima i nekog drugog… ali ne mogu da isključim mogućnost da i dalje negde duboko oseća nešto.
Ne želim da forsiram ništa, ali bih voleo da znam:
šta je pametno da radim sad — da se javim posle nekog vremena, ili da je ostavim na miru?
Kada se moj već odavno bivši momak smijao postporođajnoj depresiji, nije mi bilo prijatno ni ispravno, ali sam tu scenu odbacila, da kao ne pretjerujem. Ispostavilo se da on empatiju nema ni za koga. Ja sam onakve znake ignorirala, sve dok nije postalo tako očigledno da bi i slijep to vidio.. Evo jedan mi se tip danas nasmijao na pojam vršnjačkog nasilja... Ne pada mi na pamet imati bilo kakve veze s njim. Iz grešaka se, barem nekada uči.
Tokom mučnina u trudnoći, partner mi je prebacio kako mu ne poklanjam dovoljno pažnje i da preterujem sa simptomima trudnoće. Pa, dođe mi da ga ostavim!
Ne podnosim kada neko iz moje generacije kaže kako su nekada mladi bili bolji. Kako da ne. Imam 37 godina. U moje vreme je bilo učenika koji su u srednjoj šamarali profesore. Jednog dečaka su toliko mučili da su ga ubacili u kontejner i hteli da zapale. Drugog su okačili na bojler pod naponom, punog žica koje štrče, da visi. U kabinetu za informatiku smo našli seks snimak jedne učenice sa učenikom, što je on ubacio u jedan od računara. Troje devojčica su već u drugom srednje išle na spaljivanje kondiloma. Isto je bilo podsmevanja, ruganja, hvaljenja ko šta nosi, itd.
Tražio sam po internetu profile nekadašnjih prijatelja iz razreda. Ja nemam instagram, fb, tviter itd. Jedna je postala instagramuša sa mnogo slika u kupaćem. Nadam se da je od srednje do danas barem malo poboljšala način razmišljanja. Kad bi muškarci znali ovo što ja o njoj znam, ne bi dr*ali na nju. Siguran sam da ona ima ispade kad napiše status "iz glave" ili kad npr odgovara na Vaša pitanja. Zašto idealiziramo pamet osobama koje su fizički aktivne, nemaju višak kg i uz to povećaju grudi? Malo se našminka, malo uređuje fotografije i ona pametna? Kakve će informacije, vještine, obrasce ponašanja prenjeti svojoj djeci? Žao mi je njene djece. Bože pomozi.
Išli žena i ja na svadbu kod neke njene koleginice. Koleginicu sam upoznao još ranije, a do svadbe nisam znao ko je taj dečko za koga se udaje. Dolazimo u crkvu kad pored nje, koja je u ranim 20im, staje lik koji ima sigurno oko 40 godina. Iznenađen, pitam ženu kao je l' to tipa stariji brat, ona kaže ne to je taj muž. Kasnije u restoranu pokrenem temu sa njom oko toga što je očigledno ogromna razlika u godinama i onda saznam nešto još gore. Dakle, ne samo da se ova klinka udaje za lika koji je okvirno 15 godina stariji od nje, nego su se oni upoznali dok je ona imala 15!!! i on (30 godina star) je nju čekao da napuni 18 da bi ušli u vezu. Ja potpuno šokiran pokušavam da nađem zajednički jezik sa svojom ženom, međutim ona sve vreme odbacuje sa "šta ima veze ako se njih dvoje vole". I eto, sad pišem ovde jer ne znam gde bi drugde. Ljudi molim vas recite mi da nisam lud što se meni cela priča zgrozila. Da su se upoznali sa 20 i 40 pa i nekako da svarim, ali ovako mi je horor priča.
Upoznam na poslu kolegu. Učinio mi se kao cool lik. Imali smo dobru komunikaciju. Ali pod uticajem nekih osoba promenio je stav. Kako to može da se desi osobi koja ima 30 godina?
Svaki puta kada netko glasno se smije, pušta glazbu ili partija, a prošlo je 22h sorry miki, kućni red alooo miki, evo policije svaki put na vrata dok se ne opametiš, tko je zvao policiju? nemaš pojma, pravi se mutav i tako svaki put, a krajnji udarac kolektivna tužba svi suvlasnici stanova i bam, letiš van iz stana, pa si ti lijepo partijaj i glasno se smij negdje drugdje, tu nećeš više... bam!