Moja drugarica je ostala trudna oko mesec dana posle porođaja.. ja ovo ne mogu da shvatim. Manite me sad onoga 'nije tvoja stvar, šta te briga ko šta radi', da, to nije direktno moja stvar i nije moj život, ali imam pravo da dam svoj komentar makar ovde, s obzirom da sam se zgrozila. To iz više razloga nije dobro i kako mogu to da podržim? Kad me je pitala šta mislim o tome, samo sam rekla da mi je drago, nisam htela da je plašim, a ni da joj pravim neku tenziju i da je sekiram. Ja stvarno ne znam kako neki ljudi ne mogu da se suzdrže i paze u ovakvim situacijama. Tačno smo postali kao životinje, nit reda, nit oporavka, samo udri. Užas. Koliko mi je drago zbog nje, toliko me i plaši činjenica da je ovo stvarno prerano.
I eto, došla sam i ja u situaciju da imam samo jednu želju. Da mama ozdravi. Koliko puta sam ovde pročitala isto to i zahvalhivala se Bogu što ja nemam taj problem. Sad svaki dan molim Boga da mama bude dobro...
Bila bih puno sretnija i mršavija i zadovoljnija da imamo odnos češće od jednom mjesečno.
Ljubila sam se sa bivšim. A imam muža i troje djece. Nemam grižnju savjesti jer jedan je život!
Moja majka je uvek nalazila mane mojim momcima i ponižavala me. Omiljena joj je bila "kakav je ružan, ni ja ga ne bih htjela".
Ili glup, nepismen, iskorištava te, neće on tebe, ima drugu itd. Nikad nisam mogla da imam normalnu vezu, zbog takvih roditelja. Otac je tek bio poseban, nazivao me ku*vom i nijedan momak nije smio da dođe kući. Mog muža sa kojim imam 2 djece, sam upoznala kada sam se preselila u inostranstvo zbog posla i moji roditelji ga nikada nisu upoznali. Tako će i ostati.
Došao je veoma težak period u mom životu. Razumijem da svatko mora proći taj period, ali zašto ovako rano? Imam samo 15 godina. Nedavno sam se doselila sa svojim roditeljima u Njemačku. Duša me boli kada ih vidim kako se rade i trude u tuđoj zemlji, kao da su ponovo rođeni. Uradili su to zbog mog školovanja, jer sam odličan učenik. Smatrali su da u mojoj zemlji ne mogu ispuniti svoje ciljeve, kojima je samo nebo granica. Nažalost, mnogo je teško ne iznevjeriti ljude. Poslije škole ići obavljati poslove i zarađivati. Ali neka, ne želim samo da zavisim od mojih roditelja. Oni su moja snaga. Sve što imam, sama sam sebi priuštila, i ponosna sam na sebe. Iako je se ova duša mnogo umorila, ovaj rad će biti krunisan zlatnom krunom. Majko, oče, neću vas iznevjeriti!
Zašto više nijedan muškarac ne može da malo sačeka na sex? Izašli smo dva puta i već vidim da je nervozan jer mu još nisam dala. Svakako ćemo spavati, ali mi nije jasno kako zrela osoba od 40 godina ne može da se strpi? Ne želim nikome da dam na prvom dejtu, ne znam šta tu nije jasno. Neću ga ni cediti da mu sve dosadi, ali prosto ne želim odmah. Ponaša se kao klinac. Ili mi se samo dovoljno ne sviđa možda je i do toga.
Hajde da u 21. veku postignemo tu mentalnu, duševnu higijenu.
Džaba parfemi, garedroba, džaba sve ako vam duša bazdi.
Nadrndani, nervozni, nepodnošljivi, uvredljivi, mizerni, mali, jadni i bedni ljudi.
Ok mami za rođendan poklon, Novu Godinu, Božić, 8 mart…ali veliko ali !!!!!!! Sinoć smo se posvađali jer je moj momak dao mami 300 evra poklon za Dan Zaljubljenih a meni ukrao poluuvelu ružu i balon u obliku srca iz dekoracije obližnjeg kafića, trošak za mene NULA. Da li samo meni nije normalno da sin poklanja nešto majci za Valentinovo ??? Ma za bilo koji praznik ok, za Vrbicu, Uskrs, Vaskrs…. Šta god !!!