Savet mladim devojkama (i momcima). Ne izigravajte Majku Terezu i ne družite se sa alkoholičarima, neradnicima, promiskuitetnim ljudima, ljudima u nezdravim vezama, depresivcima itd… Meni nikad nije ništa falilo a družila sam se da takvima jer sam empatična i htela sam da poognem, međutim sve je uzalud. Takvima pomoći nema u 99 posto su lenji i razmaženi i sami izmišljaju probleme. Trošila sam vreme, enegiju i živce da spasim neke budale umesto da se družim sa uspešnim ljudima koji su moj nivo. Otkad sam ih otkačila, super mi je u životu. Otvorila sam firmu, našla novog dečka, naučila novi jezik, družim se konačno sa uspešnim i normalnim ljudima.
Bivši dečko je dok sam ja vozila 220 km da ga vidim i budem podrška zbog stresa na poslu, a putem me dočekala kiša s poledicom. Odlučio da se smjestimo u hotelu, a on komotno otišao u izlazak. Na recepciji sam odjavila sobu i otišla prespavati u drugi hotel.
Kad mala deca krenu da vrište što im nešto nije po volji tačno mi dignu živce. Opet ne možeš ništa da napraviš, ali barem u većini slučajeva možeš da se pomeriš. Sve i da kažeš nešto roditeljima ne možeš ništa da postigneš. Tačno mi je drago što nemam niti planiram imati decu jer da mi dete tako vrišti to bi mi bila karta u jednom smeru za psihijatriju.
Imam 27 godina, razvodim se nakon 8 meseci braka i višegodišnjeg zabavljanja. Predivna ljubav, ali misli da je ne volim na pravi način, da je zapostavljam - nju i njene ciljeve, da ne želim kompromise, da nisam spreman da se žrtvujem zbog nje, da sam sebičan i narcis. Nekad nismo znali ćutati ili izgovoriti prave reči ili ne povrediti nekim delima jedno drugo. Trebalo je da se selimo za Nemačku ovog leta. Ništa od toga, otići će sama. Kap koja je prelila čašu kod nje je sledeća: nisam hteo da se iselim iz stana na nekoliko meseci do odlaska u Nemačku da bi se uselila njena sestra koja je tražila stan i naš joj se dopao zbog kirije. Opcija je bila ili da se vratim da živim sa mojima u gradu na 200km od nje ili da odem pre nje za Nemačku. Nisam to hteo. Trenutno ne radim, završavam ponovo studije zbog prekvalifikacije, ali imam veliki ušteđevinu od prethodnog posla, a ona misli da je iskorišćavam. Sve su to reči njene majke, jer su naši planovi bili drugačiji. Brak više ništa ne znači.
Ne znam uopšte kako osobu za koju sam se udala da nazovem svojim supružnikom, kada ne učestvuje u roditeljstvu, učestvuje samo ako mu treba nešto. Vrijeđa moj izgled fizički iako sam ja fizički daleko iznad njega, ali eto opet ja sam njemu ružna. Ne želi da se slika da imamo porodične slike. Odvojeno spava i jede, jer mu hoće svoj mir. Za jelom gleda yt. Razlikuje me od svoje porodice, jer više uvažava njih nego mene. I onda se pita što ne želim s njim spavati. Izvini molim te.
Plaši me luksuz i ljudi koji idu doterani po hotelima i jahtama. Više sam za skromnost u staroj seoskoj kući, u prirodi.
Prihvatila je moje dete kao svoje. Kako da je ne volim...
Znam norveški jer sam odrastao tamo a i prirodno sam plav pa izgledam kao oni. Primetio sam da imam mnogo više uspeha sa ženama kad se pravim da sam odatle. Uvek smislim neku drugu priču zašto sam se našao u Beogradu, tipa moja firma sarađuje sa firmom iz Srbije pa sam na poslovnom putovanju ili moj najbolji drug je poreklom iz Srbije pa tu pravi svadbu ili pišem doktorsku disertaciju na temu Balkana. To su veze na veče, eventualno par dana tokom mog navodnog boravka u Bg-u. Kad priđem kao pravi ja uopšte nemam takvog uspeha i ne znam u čemu je problem. Izgledam pristojno, imam dobar posao, nisam napadan. Prilazim na isti način kao i kad se pretvaram da sam Norvežanin. Da li naše žene stvarno toliko žele da se dočepaju stranih papira pa misle da će to naše potrajati duže ili je u nečemu drugom caka, nemam pojma.
Gade mi se ljudi koji u postavkama svojih telefona nameste da se ne vidi kada je pročitana poruka na whatsapp-u. Postoji ta zajednička specifičnost, pokvarenost i ljigavost koju dele svi zajedno. I baš ti ljudi kriju daleko više u svojim životima od samog statusa i dve kvačice na whatsapp-u.