Žena mog brata je vegeterijanka. Imaju blizance od dve godine i njih hrane raznim "splačinama". Nikada im nisu dali meso. Prvom prilikom kad su bili van kuće, uhvatila sam najbolju koku iz kokošinjca i deci spremila batake. Polizali su prste.
Nikad ne otvaram vrata kad neko zvoni, a i ako otvorim u drugoj ruci obavezno držim dezedorans, videla sam da ga u filmovima koriste umesto suzavca, ponekad... :)
Moja baba svake godine kaže kako je ovo najtoplije leto ili kako je ovo najhladnija zima i kako ''nikad ovako nije bilo.''
Kupim burek sa 3 kg masti i sira i uz njega Light jogurt sa 0% masti, da se ne ugojim.
Kada sam imala 4 godine otac me je odveo na šišanje, uobičajenu paž frizuricu. Frizerka mu je rekla da imam loš kvalitet kose i da je najbolje da me ošiša skroz kratko-da kosa ojača. Kad me je doveo kući mama se rasplakala kad je vidjela kako izgledam. To mi je najveća trauma iz djetinjstva.
Sarajevo, 1984.g., Olimpijske igre, grad prepun turista. Na samom otvaranju upoznam "neku" švabicu, zbližili smo se u tih desetak dana, pili, pušili, "kresali" se. Nakon što su se igre završile, otišla je nazad kući, više je nikada nisam ni čuo ni vidio, niti mi je na um pala kada, bili smo jedno drugome avantura, i to je to. Devet godina kasnije, Sarajevo je pod opsadom, granate, meci, pršti na sve strane, a jedan zalutali geler me pogađa u međunožje. Bolnica, operacija, i nakon toga saopštenje koje me je zaboljelo više od gelera: "ostaćete sterilni". Rat je već završio, ja dobio sjajan posao, no ništa mi nije imalo smisla. Imao par veza, ali kada bih rekao za moj problem, gotovo. Svijet mi se rušio. A onda jednoga dana, "nepoznata" žena i nepoznati momak mi zvone na vrata, na momku vidim svoje crte lica, u milisekundi sam proputovao 15 godina nazad. Da, pogodili ste, to je moj sin, nastao te zime 1984.g., od tog trena sam najsretniji čovjek na planeti.
Ja ću mom detetu kad ne stigne da nauči nešto dozvoljavati da taj dan ne ide u školu (kao i većina njih), a ne kao moja majka idi dobij 1 nema veze, a posle prigovara što sam dobio 1.
Kada sam bila mala, i kada bi negdje otišla u goste sa mamom, uvijek prije nego se poslužim slatkišima sa stola, sa kojim su me nudili domaćini, obavezno bi pogledala u mamu da mi pogledom odobri da uzmem.
Kad sam bio beba mama bi me uspavala tako što pored kreveca stavi upaljen usisivač, danas kad čujem zvuk usisivača odmah mi se prispava, čak i kad nisam umoran.
Nacrtala sam sebe i najboljeg druga. Znala sam tačno svaku njegovu crtu lica, a sebe nisam umela da nacrtam.