Najviše me nervira kad stavim bombonu u usta, i nemam nameru da je skrcam, ali ipak to učinim, slučajno :D.
Ne znam zašto, ali kad god prođem pored žive ograde, obavezno pokidam listić, i onda se zaj*bavam sa njim usput.
Razišla sam se sa momkom nakon 5 godina veze, jer mi je priznao da se bavi kriminalom, a ja preko toga nisam mogla da pređem, iako ga volim. Nekada sam ga zamišljala kao oca moje dece, a danas ga se stidim. Niko za ovo ne zna, osim moje sestre, koja mi je i pomogla u donošenju ove odluke. Nadam se da ću istrajati, iako mi je teško, jer celog života slušam srce, a ne glavu, ali ovog puta moram postupiti razumno.
Bio je letnji dan, sedila sam napolju sa tatom. Prolazili su Romi i ušli kod nas u dvorište. Pitali tatu: '' koliko koštaju ova '' kola '' '' a tata odg.'' 3.000 '' oni će na to : Uuuu, pa ti si gori cigan od nas.
Pitam se, kada mi budemo babe i dede, da li će postojati neka stranica kao ova i da li će pisati o nama kao mi o našima..
Jako želim da mama ozdravi i da sve bude kao prije. Da smo jedna mala vesela porodica.
Za 4 godine studiranja, svako učenje ispita sa mnom je proveo moj mačak Džeki. Zajedno smo jeli, zajedno spavali, ja sam učio na glas, on je spavao, ponekad slušao, a poneki list knjige je i pojeo. Uvek je bio tu, čak i u njegovom omiljenom mesecu februaru kad je meni najteže, nije me napuštao. Položio sam poslednji ispit, diplomski je završen, odbrana je sledeće nedelje. Odlučio sam da odbrana bude pred prijateljima i rodbinom. I odlučio sam da nema te sile na ovom svetu koja će me naterati da ne povedem moju najdražu vreću buva, mog Džekija!
Studiram srpski jezik, a ostavio me je zbog devojke koja negaciju piše spojeno.
Danas nam je 16 meseci. Kao poklon, za 10 meseci, odvela sam ga na paintball. Htela sam da mu poklonim nešto što niko do sada nije i evo sada nosim duks na kome je fleka od onih kuglica. Pogodio me je tačno u glavu.
Od početka faksa nosim periku, a to još niko nije provalio. Treća sam godina studija.