Doslovno trpim ponašanje svojih roditelja već 4-5 godina a sve je počelo ić baš nizbrdo kad se bivša djevojka uplela sa već dovoljno poremećenom situacijom...radim po njihovim željama dosta toga u životu pa čak i svoje novce ulažem na način da ih ušutkam na žalost i opet im je malo...gadim se sam sebi ali planiram ostavit taj život iza sebe i ugađat ljudima koje volim(obožavam) ali ne cijene i još postavljaju ultimatume kako će me izbaciti iz kuće u koju sam uložio 50.000€...
Dođe mi da se ubijem jer sad mi je prekasno kupit svoju vlastitu kuću kao 30godišnjak jer moram vratit te kredite da bi si kupio svoj vlastiti mir i dom na način kako ja to zamišljam jer mi je dosta terora koji proživljavam!
Ne mogu da prebolim to što je dečko kog sam mnogo volela, posle mene našao drugu koju je voleo i koja je lepša od mene. Boli me to što mu ja ništa nisam značila i što me je povredio onda kada je shvatio da ga volim i zavlačio me. I ta druga devojka ga je ubrzo ostavila pa je on patio za njom i dan danas pati iako su prošle godine, dok se mene ni ne seti. Ja sam najnebitnija osoba na svetu za njega. Posle njega nisam imala nikog i ne verujem u ljubav.
Tužno je kako postoje zli i zajedljivi ljudi na poslu koji vas jednostavno mrze eto ni oni ne znaju zašto... Radim u kolektivu gde su mnogi ljudi većinski dobri, međutim postoji i ONA. Da me ne shvatite pogrešno, ja nju ne mrzim jer je takva, samo mi njena loša energija i ponašanje smeta, prosto nevaspitanje. To vam je onaj tip devojke koja misli da je najpametnija, najbolji radnik, da sutra ako bi otišla može da nađe bolji posao (iako joj je ovaj bas dobro plaćen), da su njena deca najbolja i najpametnija deca (iako se redovno na tu decu dere i preti im, žao mi je te dece), koja je pred ljudima sva divna sva nasmejana, a ovamo rospija i i aždaja prema kolegama. BTW niko je ne voli verujte mi na reč, gde god odem svaki kolega kaže kako ne može da je smisli. Prema meni je neki preiod bila OK normalno, sve dok ja nisam napravila jednu malu grešku koja nije naišla na osudu poslodavaca i koja ni na koji način nije uticala na profit firme. Njena reakcija na to "ubij se devojko ti si debil":(
Preživela sam brak s narcisom. Nikad više neću biti normalna nakon toga.
Voleo bih da imam devojku koja izgleda kao Andrijana Lima, obožavam manekenke.
Sa dečkom sam u vezi nešto više od godinu dana i saznala sam da je pre mene imao devojku koju je zaprosio, bili su zajedno 2 godine. Znala sam da je imao tu devojku i koliko su bili zajedno, ali nisam znala da ju je bio zaprosio. Ona ga je odbila i raskinuli su. Posle toga je sa mnom ušao u vezu. Za sve to sam saznala od drugih ljudi ne od njega. I sada tako imam misli šta ako on nju nije preboleo, šta ako bi bio u braku sa njom da je ona rekla da, šta ako je bio srećniji sa njom i nju više voleo. Prema meni se super ponaša, znam da me voli, pruža mi pažnju i strpljiv je sa mnom koliko god ja bila tvrdoglava. Samo eto ne znam šta da mislim i kako da se osećam, zbunjena sam i tužna u isto vreme.
Smatram da je ženama danas veoma teško, (znam da će biti komentara da je ženama i pre bilo teško ali ja govor o sadašnjem vremenu), žena na sve mora da misli, na porodicu, na poslove u kući, oko roditelja, oko svog posla... Ja se stvarno divim ženama koje rade po 8 sati, teraju normu, a kada dođu kući deca kao deca traže pažnju, treba ručak da se sprema kuća... Po mom mišljenju posao domaćice treba da se ceni, taj posao uopšte nije lak i nažalost u današnje vreme nije prihvaćen. Da mogu da biram šta bih bila ceo život bi bila domaćica i brinula bih se o porodici, smatram da bi me to činilo srećnom. (Nikada ne bih prodala svoju porodičnu kuću u slučaju ne daj bože nešto se lože desi sa brakom da imam gde da se vratim.)
Dečko je obrijao bradu i ostavio samo brkove. Svi mu govore da mu dobro stoje ali meni se ne sviđaju. Htjela bi mu reći a opet on nikada meni nije rekao riječ o tome kako izgledam iako sam se dosta udebljala od kad smo se upoznali.
Ne podnosim ljude koji konstantno pominju poslovice van konteksta- rade gluposti, loše se ponašaju, krivicu za svoje ponašanje stavljaju na druge ljude, a poslovice im dođu kao izgovor, pogotovo za preokret situacije u njihovu korist, teraju druge ljude da se osećaju grižnju savesti, forsiraju svoje želje i osećanja, a to naravno bez uvažavanja druge strane.
Nisu svesni toga koliko glupo zvuče, a ubeđeni su u to da su uvek u pravu...kipi mi mozak od njih!