Baš me zanima šta bi se desilo kad bih mu prišla i priznala da mi se sviđa. Šteta što nemam hrabrosti.
U poslednje vreme gledam ljude po gradskom prevozu i primećujem dosta lepih devojaka. Ponekad bude i neki lep momak. Ne znam koji mi je đavo, ranije ljude nisam ni primećivala a sad se zagledam u svakoga ko je lep i bude mi neprijatno kad provale da buljim u njih.
Joj ovih žena što tokom radne sedmice treniraju razne fitness varijante, a onda preko vikenda još dodatno para troše da naprave story sa HR/CG primorja...
Toliko sam volela jednog dečka da nije imalo potrebe da govorim svi su to videli. Dečko je došao upoznao moju porodicu i prijatelje i pričao sa njima o našoj budućnosti i na kraju me prevari. A ja sam prošla pakao da bi to opstalo. Pakao! Plakala sam kroz vezu koliko mi je bilo teško da podnesem taj pritisak okoline i svih jer nas niko nije pozdržavao. I da neko ima srca to da ti uradi a daš mu život. Ne mogu više !
Imam drugaricu koja mi se konstantno žali na muža, svekrvu i sve žive, čas je u fazi da planira svoj biznis i da ga ostavlja, onda opet ostaje sa njim jer neće da se "dušmani slade" zato što se razvodi, evo sad je opet u fazi da je s njim do sledećeg ispada, a poenta je u tome da se samo žali i ogovara sve žive a ne radi ništa konkretno po tom pitanju, ne znam kako da joj pomognem i može li se takvim osobama pomoći.
Imamo dva dječaka, ljudi stalno ispituju hoćemo li na treće da dobijemo i curicu. I ne smeta me što ljudi to pitaju radi spola, već mi teško pada jer ne znaju koliko bih ja željela još barem jedno, ako ne i dvoje, neovisno kojeg spola. Samo nemamo financijskih mogućnosti za još djece. Srce mi se para svaki put kad netko to spomene...
Primećujem da je ljudima jako krivo kada ne deliš svoj privatni život, kada ne ogovaraš i jednostavno živiš svoj život. Verovatno nemaju materijala za ogovaranje, ne znam šta bi drugo moglo biti.
15 godina nisam imala kontakt sa rodbinom sa mamine strane. Ljudi su hladni, oholi, vređaju iz čista mira i zbog toga sam odlučil i da se povučem. Pošto sam se malo kasnije udala, sa 38 godina, došla je tetka na svadbi i glumila ludilo kao da me je čitav život volela, mazila i pazila. Ne volim je i znam da je to bila gluma. Bolje je nemati rodbinu nego imati folirante i lažove.
P.S. Kovertu koju je donela na svadbi poklonila sam u domu za nezbrinutu decu. Ne treba mi ništa od nje ako nisam imala njenu ljubav dok sam rasla i sazrevala.
Nekada pogledam u svog muža i zapitam se šta sam ja vidjela u njemu 😂 ništa zajedničkog nemamo, hobi, omiljena hrana, omiljene stvari..razmisljanje 0 bodova, a opet se nekako podudaramo.. Ispada da se različiti privlače 1/1.
Da li je normalno da u današnjem vremenu je toliko teško pronaći normalnog partnera. Imala sam vezu 2 godine, raskinula jer me je varao. Okej trebalo mi je oko godinu dana da prebolim, da krenem dalje. Krenula sam na dejtove i ni sa jednim nisam ostvarila vezu jer su svi samo zainteresovani za sex. Posle nekog vremena upoznam skroz okej dečka, tako mi se činilo, bili smo 4 meseca zajedno. Shvatim da se dopisuje sa drugim devojkama i prekinem tu vezu. Da li je realno da ne može da se nađe neko veran i pošten, zabavan, dobar. Nije mi bitan izgled, novac, obrazovanje. Želela bih porodicu, a kao da se to neće desiti. Imam 27 godina, jesam i dalje mlada, ali ne izgleda da će situacija biti bolja. Svi moji prijatelji su udati oženjeni, imaju decu, vereni...