Gde god da radim ne vole me na poslu, ismevaju me, ogovaraju.
Ne znam kako da se uklopim.
Upoznao sam zauzetu devojku koja je tvrdila da je ne zanima dečko i to je kao otvorena veza. Svidela mi se i ja njoj i komunikacija je bila odlična. Flertovali smo sve vreme i jedan dan smo dogovorili piće.
Sticajem okolnosti čuli smo se poslovno i ona je rekla da jedva čeka to piće, a već sledeći put kad smo se čuli kaže ona: Nemoj ti da shvatiš ovo piće kao dejt. Odmah mi je bilo sumnjivo, u smislu da joj treba samo
moja pažnja ali ajd. Otišli smo na piće i kada smo se vraćali do auta pitao sam je čemu ono flertovanje i da li želi da budemo samo na veče zajedno? Iskreno nisam to hteo da pitam samo mi je izletelo jer sam prvenstveno bio zbunjen, a i malo ljut jer mi je izgledalo kao da me bukvalno zeza. Ona se jako naljutila na to moje pitanje, a trebao sam ja da se ljutim jer me
je bukvalno zezala. Ja stvarno ne mislim da je ona laka devojka, ali odakle nekome ideja da sve vreme flertuje i onda ti kaže nemoj to shvatiti kao dejt a pritom je u vezi? U životu me tako niko nije zbunio.
Sa devojkom nemam redovan seks u početku jesmo, sve dok nije pukao kondom, kaže da se tipuje da se ne desi opet, samo predigru imamo i ništa više od toga, šta raditi na rubu sam raskida...
Na kraju dana kada dođem umorna sa posla i razmišljam o dosadašnjem životu i svojim uspesima shvatim da sam oduvek samo trebala da slušam svoje srce i taj neki unutrašnji osećaj. I što se tiče posla i što se tiče ljubavi. Za mnoge stvari sam pogrešila u smislu da sam jako puno razmišljala i kalkulisala. Nekada se jednostavno treba samo prepustiti pa kako bude.
Molim vas, neka mi neko objasni koja je fora sa odlaskom kod pedikira a da te tamo osakate? Ne idem redovno, ali ranije kad god sam išla nije bilo nikakvih problema. Sastružu što treba, namažu nokte i kraj. Sada, kada god sam otišla, a išla sam u takozvane dobre salone, završila sam sa takvim bolovima, sa skoro raskrvavljenim prstima. Maži mast danima, pa neke antibiotske praškove da se to smiri. Kada je postalo potpuno normalno da nas kozmetičarke fizički povređuju za pare?
Više sam poljubila devojaka, nego likova. Strejt sam 100%, stvarno ne znam šta to treba da znači.
Htjeli smo praviti kuću, kupili staru kuću i zemljište od 1200m² od ušteđevine nakon 3 god braka. Kuća iz snova košta nas 400k e i zaključili smo da ne želimo to. Moji roditelji nam ponude da njima kupimo stan (koji će poslije ostati jednom od naše djece), a mi da ostanemo u kući u kojoj su oni (40god stara, osim krovišta ništa uloženo). Mi se složimo, moja mama ne da. Kaže, nije spremna na stan, mi njih želimo oštetiti XD
Uglavnom, muž i ja razmišljamo: opcija 1) uvjeriti roditelje da im je opcija stana bolja jer ne moraju ulagati (ni ne misle baš ništa uložit), plus pomogli bi nama i spasili djedivinu (jer su meni svakako namijenili tu kuću, a ja je ne trebam za 10 god nego sad) ili b) praviti montažnu kuću, potrošiti jednako para (ali ne imati dodatan stan), a pustiti mamu da se sa svojim egom bori. Samo da napomenem, imam brata ali njemu su već namijenjeni stan u većem gradu i kuća za odmor tako da ni on ne bi ostao oštećen, dapače.
Ne mogu sama da se zaposlim, nego mi treba neko da mi govori kako se zapošljava i gdje se ide, šta se radi... Ne znam ni koji sve poslovi postoje na svijetu, i kako se rade, šta rade ljudi tamo. Nemam pojma ni o čemu. Nije mi jasno kako su se zapošljavali prije nastanka interneta, da li su kucali na vrata ustanova i tamo pitali treba li im radnik? Ništa ne znam.
Voleo bih da imam lepu visoku devojku, to je moj tip, ali takve devojke me odbiju.
Iako smo davno raskinuli, njegovi roditelji mi i dalje redovno čestitaju blagdane i rođendane.