Znači mislim da su internet i mobilni telefoni najveće zlo... Ljudi nemaju meru non stop su na telefonu, zbog toga smo totalno otuđeni jedni od drugih. Ne bi me čudilo da bebe kad se budu rađale u porodilištu da im odmah daju mini mobilni da tako komuniciraju sa mamom i tatom..
2026. je a ja i dalje nemam i ne koristim pametni telefon.
Na Balkanu ne prihvaćaju da nisam ostala na njihovom levelu.
Zaista bi bilo pravedno da lečenje ljudi i životinja bude besplatno.
Smatram da je vrlo ružno da dovedete partnera u situaciju “ili ja ili on” kada su u pitanju kućni ljubimci. Isto tako smatram da je sasvim legitimno da odbijete vezu zbog njihovih kućnih ljubimaca u startu. Upoznao sam se sa jednom curom i kad sam došao kod nje, prvo sa vrata se osjetio neugodan miris od psa. Zatim sam vidio da je taj pas voli uništavati sve i svašta i da laje za svaku glupost. Tog dana ništa osim pića u njenom stanu nije bilo i to je bio kraj te avanture s moje strane da bi na kraju bio nazvan “mrziteljem životinja”…
Shvatila sam da se fino napatiš ako ti roditelji ne usade samopouzdanje dok si još mali. Primećujem to i kod sebe i kod ostalih. Ja se ustručavam i preispitujem iako sam objektivno dobra u nečemu, dok oni sa više samopouzdanja isprobavaju kao da sve znaju i ne opterećuju se. Pokušavam da se promenim, ali sve teže ide kad odrasteš.
Sve mogu da razumem ali da ljudi lepe nove pločice u kupatilu preko starih koje su propale i lepak koji je oslabio pa na to sve lepe nove pločice e to ne mogu da razumem nikako.
Veče je, sedim sam u autu, parkiran na uzvišenju s kog se vidi grad. Tako se kidam da joj ne pošaljem poruku, vuče me impuls ali... To je samo impuls... Razum kao da mi povuče ruku nazad, stisnem zube i izdržim jer znam šta mi je rekla u poslednjoj poruci. Užasno mi nedostaje i voleo bih da možemo razgovarati o svemu, s ove distance, kada je prošlo neko vreme ali znam da to više ne zavisi od mene i da je izgleda stvarno kraj.
Želim zdravu i mirnu vezu baziranu na poverenju i otvorenoj komunikaciji koja nekada zna biti neprijatna, ali neophodna. Bez varanja (ne želim nikoga da proveravam) i laganja. Sa svakodnevnom podrškom i trudom. Naravno sa strašću i ljubavlju jer bez početne hemije ne ulazim u projekat. Toliko od mene.
Prošle godine u ovo doba sam bila toliko rasuta na komadiće, toliko loše, a nitko to nije znao. Baš sam velik obiteljski problem na leđima nosila i onda se pojavio on. Ja stvarno vjerujem da su nam neki ljudi poslani u život s razlogom. Nismo bili dugo skupa ali dovoljno da me izvuče sa ponora. I.M. Hvala ti što si mi uljepšao najteži period života!