Uzmem slobodan dan jer me temperatura lomi i shvatim koliko mi je bolje na poslu nego kod kuće. Sve vreme dok sam bio bolestan i dok me je boleo svaki deo tela, moja majka se trudila da dokaže kako je ona bolesnija od mene. Penzioner je, ceo dan gleda serije, sprema ručak za 2 dana, kuća je čista jer sam veoma uredan. Ali ona mora da zadrži poziciju najveće žrtve u kući i porodici. Ona je uvek najviše patila, najviše se mučila, najviše bolesna. Radila u državnoj firmi od 7-15h proputovala pola sveta, oblačila se kao princeza Dajana. Ja radim kod privatnika fizički posao, trudim se da nešto stvorim. Umesto da samo ćuti ona me je ceo taj dan vređala jer sam preležao dan. A kad bih rekao da želim da odem od nje (da odmorim) ona bi opet bila žrtva i ostavljena majka.
Vraćam se juče iz galerije i vidim neki audi a1 koji malo brže vozi. Ja takođe imam solidan auto pa rekoh ajde malo da ga uplašim pa da ga "jurim".
Međutim, dečko vozi vrhunski i beži. Stignem "ga" na semaforu kad vidim vozi devojka a sa njom drugarica. Ja sam bio oduševljen. Ako vidi ovo, nek se javi, haha. Unapred da se ogradim od negativnih komentara da nije bila nasilnička vožnja nego samo malo brža. I devojko sa belim audijem, svaka ti čast kako voziš, odusevljen sam. :D
Upoznala sam momka koji je živio u drugoj državi i nakon mjeseci dopisivanja i iščekivanja da se vidimo, on mi saopšti da nema ništa od nas jer dobio je novi posao koji zahtjeva puno vremena.
Imao sam podršku od roditelja i supruge kada sam odlučio napraviti ogromni korak u životu. Nešto sasvim novo sa puno rizika. Kada sam ostvario svoj cilj, dao bih sada sve to radi njih jer sam shvatio da je to sve nebitno kada imaš uz sebe prave ljude.
Poslednjih meseci mi jako idu na živce meštani Beograda koji "prisvajaju" delove ulice za parkiranje. I onda na potpuno uredno parkiranom autu podignu brisače a kad ih pitaš zašto prvo vrdaju nekim glupim odgovorima a onda kažu TO JE MOJE MESTO. Druže to je ULICA, zna se šta je parking mesto i da mora da se plati i obeleži tablama koje propisuje MUP. Čim im kažem da ću da zovem policiju, odmah prestaju da podižu 😂
Patim od tuđeg mišljenja.. ne pokazujem ljudima sliku brata jer se stidim što nije lep. Svesna sam da je to toliko jadno i muka mi je od same sebe dok ovo kucam.
Zaljubljena sam platonski u kolegu sa posla. Nikome to nisam priznala a ni on to ne zna.
Znam da će dosta ljudi videti ovo pa moram da napišem. Pazite se sa kim ulazite u vezu i kome verujete. Bivša mi je bila narcis što sam tek skoro shvatio, i čitavu vezu je tražila način da me ponizi pred drugima ali i privatno. Od konstantnih uvredljivih šala na moj račun do toga da se dogovorimo da se vidimo i kad se pojavim i zovem je nedostupna je, i to se dešavalo više puta. Posle mi se javi izvini i kaže da je nešto iskrsnulo i da nije mogla da stigne. Čak sam i primetio kad bismo bili negde zajedno da je stalno gledala ljude i kome može da se podsmeva. Nismo se čuli godinu dana, i dalje mi nedostaje ali je raskid bila jedina opcija da sačuvam sebe. Ne osuđujem je, ali opet ne želim da imam ništa sa njom barem dok ne shvati neke stvari.
Imamo jedno dete i ne bih s partnerom da imam još jedno. Ne znam šta je u glavama ženama koje imaju probleme u braku, ali se odluče da rode još jedno, kao da će to nešto promeniti na bolje! Uglavnom bude teže upravo ženama, koje se onda još više žale na muža...
Imao sam nekoliko djevojaka i s njima veze 5/1/1 godina, i par vikend cura. Ušao sam u 29.tu godinu i sa svakom imam samo u početku samo osjećaj i zaljubljenost. Ali brzo se izgubi, trenutno ne mogu pronać osobu kojoj mogu prižiti osjećaje koje ovima prijašnjim curama nisam.