Volim da pogledam neke romantične filmove, iako sam muškarac.
Rekla sam naglas pred babom ,, God, I need sex". Fala Bogu sto ništa nije razumela.
Idem u Ušće i sva sam kao fensi, a u torbi nosim domaću rakiju za posle.
Moja svekrva me stalno vređa, prosto ne odobrava izbor svog sina i koristi svaku priliku da me ponizi. Juče sam zalila njene muškatle slanom, vrelom vodom. Jedva čekam da to smrdljivo cveće počne da se suši, i njenu reakciju.
Živim u jednoj varošici na jugoistoku Srbije. Svaki put kada treba da pravilno akcentujem reči osećam se veštački.
Ne razgovaram sa ljudima o sebi (tj. veoma retko) ne zato što se stidim ili im ne verujem, već jednostavno mislim da time kidam deo sebe koji treba da bude samo moj.
U braku sam 8 godina (pre toga 3 god. veze) i obožavam svog supruga. Ne razumem kako ljudi mogu da kažu da ljubav vremenom pređe u naviku... Imamo decu, volimo ih, vaspitavamo, ali ono naše vreme kad deca legnu i kad nas dvoje ostanemo sami je neprocenjivo. Uvek nađemo vremena samo za nas i gradimo naš brak. Imam sve u njemu- ljubav, prijatelja, podršku i odličnog ljubavnika.
Dok sam išao u vrtić, nikad se nisam presvlačio pred drugima jer me je bilo sramota. Kako bi mi vaspitačice dokazale da to nije ništa strašno, skinule su pantalone pred svima.
Nikada nisam rekla HVALA mom svekru koji je uradio dosta toga za mene. Zahvalna sam mu do neba... Moj tata koga nikad nisam imala... <3
Juče mi je mama pomagala da uradim pripremu za pismenu vježbu. Govorila mi je da antitetanusa ima sve manje u apotekama i da je jako skup, a na to će moja pramajka (87) zabrinuto: "A šta ćemo sad kad nema tog lijeka, umrijet ću ovako mlada".