Osudili su me u društvu jer sam rekla da ne bih bila nikad sa muškarcem koji ima dete i prethodni brak. Naravno da imam dete i ja bih tražila nekog sa detetom, ali u ovom slučaju gde sam single ne želim to. Želim sa svojim muškarcem sve to prvi put oboje da proživimo. Njemu 2 put ne bi bio tako poseban, a meni je bitno da nam je oboma to vrlo posebno. Niti iskreno želim da imam veze sa nečijim detetom jer realno pomagala bih u odgoju, vezala se za dete, a mi bi svakog časa mogli da se rastanemo i ja ne bih viđala dete za koje sam se vezala jer mi realno nije niko i ništa. Neki to zovu surovošću, ja zovem realnošću i pravom na sopstveni izbor.
Za mene je pravi muškarac onaj koji otvoreno kaže šta hoće od devojke, pokaže osećanja, ako ih ima, kaže jasno i glasno šta očekuje u odnosu. Bilo kakve igrice me ne zanimaju!
Ja sam jedini u jednoj skupini prijatelja koji ne priča o novcu i nekim uspjesima u životu dok su ostali uglavnom fokusirana na tematiku uspješnosti i finansija. Međutim, ono što je zaista smiješno, jeste da sam ja uspio više od njih. Ne govorim to sa zlobom ili da napakostim nekome. Čak ni prijateljima ne govorim. Jednostavno, oni pričaju, ja radim. Kada oni budu iskorištavani od drugih, oni se povlače a ja ostajem i guram do kraja. Oni idu za većim platama ja idem tamo gdje se osjećam sretnije i prihvaćenije. Meni je cilj da budem zadovoljan a njima je cilj novac. Meni novac sam dođe jer eto imam taj ljudski karakter da zračim zadovoljstvom pa me zbog toga Bog valjda i pomaže.
Nikad neću zaboraviti kad sam kao mala otišla kod tetke i ukrala toalet papir jer mi je imao interesantne šare, a ona me skontala pa mi je dala još par komada.
Trudna sam. Moj muž nema nikakvog razumijevanja za mene i moje stanje, često je grub prema meni. Više sam emotivnija i razdražljivija nego prije trudnoće, što je i normalno u ovom stanju. Nakon što se rasplačem, on se sprda, iskreno ne mogu više da podnesem takvo ponašanje. Nakon svega toga on kaže kako ima razumijevanja za mene.
Sestra od tetke pravila svadbu i skinula je naočare za vid tog dana koje inače nosi, znala sam gde se nalaze uzela ih i bacila u kantu. Nikad nisu provalili da sam ih ja uzela, morala je nove da kupi.
Ljudi bukvalno ne postoji slučajnost. Pre dva meseca sam upoznala divnog dečka koji se pojavio u pravo vreme na pravom mestu kada je meni trebala pomoć bukvalno niotkuda. I rešio mi je neke bitne stvari. Bukvalno iz vedra neba. Nešto postoji sigurno. Verujte.
San mi je da se vratim u mali grad sa devojkom i tu budem svoj na svome i radimo onlajn. Plašim se samo da neću imati prijatelje tamo niti kolege i da će me pojesti usamljenost.
Želim romantičnu ljubav kao iz bajke ali znam da to ne postoji pa se moram pomiriti s ovim što trenutno dobivam.
Ali najsmešnija mi koleginica koja se loži na kolegu i uvek gleda kad on radi da nešto uzme samo da bi ga videla a on je ne konstatuje. Ne znam da li kapira koliko se ponižava 😂